Биљна уља, главни кривци за епидемију гојазности

Професор Тим Бентон са Универзитета у Лидсу каже да се сећа како је, док је био мали, његова мајка веома пазила на количину уља које је користила приликом кувања. Не толико због здравља, већ зато што уље није било толико приступачно.

„Премотајте време на садашњост и видећете да је уље врло доступно свуда и прилично јефтино. Зато се данас користи много слободније и у већим количинама“, каже Бентон.

Не само да је у питању коришћење у кухињама, већ је уље кључни састојак многих производа које људи купују у продавницама.

У ствари, човечанство унесе око 85 одсто калорија кроз биљна уља, сојино и палмино, пшеницу, пиринач, кукуруз, бели шећер, јечам и кромпир.

Растући је тренд да људи, невезано за државу и део света у којем живе, имају све сличнију исхрану и конзумирају храну богату калоријама и сиромашну другим храњивим материјама.

Професор Бентон то директно повезује са глобалном трговином, јер је производња биљних уља и усева из којих се добијају „експлодирала“ протекле у три деценије.

Осим веће производње, Бентон додаје и трговинске споразуме, који су омогућили јефтинији и лакши извоз и увоз уља. Великодушне државне субвенције у Малезији и Индонезији, са циљем да се повећа производња за извоз, такође су допринеле спуштању цене биљних уља.

Самим тиме, распрострањеност и приступачност довела је до драстично веће употребе уља, како у домовима широм света, тако и у индустрији где су у складу са капиталистичким принципима максимизирања профита власници компанија почели да се пребацују на све јефтинију сировину.