Леворуки славе свој дан!

На срећу скоро нико не покушава да их натера да пишу десном руком већ покушавају да разумеју како то изгледа живети у свету десноруких, а некада анатемисани као смотани и невешти, људи који пишу и већину послова обављају левом руком свој дан обележавају 13. августа.

Научници се баве разлозима настанка, испитивањима психолошких карактеристика, како функционише мозак и моторика, а с друге стране чак и индустрија и трговина се укључују - праве се маказе за леворуке и многи други инструменти.

У забавним текстовима у многим часописима наводе се славне особе које су леворуке, при чему обично тај списак почиње са Леонардом да Винчијем, Микеланђелом, Бетовеном, Бахом, Чарли Чаплином, Полом Макартнијем или војсковођама Цезаром, Александром Македонским, Наполеоном, а ко воли научнике не заобилази Ајнштајна и Максвела.

Питајући се како је настала толика разлика у корист дешњака, научници су покушавали да нађу одговор упоређујући истраживања која су се бавила животињама, али и различитим подацима о броју леворуких особа, зависно од земље у којој су се родили и одрасли.

Интересантна су истраживања на животињама, нарочито на папагајима од којих око 60 одсто њих када једе користи десну ножицу, а 40 одсто леву. Слично је откривено приликом праћења понашања мишева и кокошака.

Стручњаци су утврдили да леворуки мушкарци чине осам одсто, а жене око шест одсто англосаксонског подручја, леворуких Јапанаца има нешто више од четири одсто и мало више од два одсто Јапанки, а на пример само један и по одсто Кинеза пише и једе левом руком.

Очигледно леворукост - деснорукост није ствар само моторике шаке и фунционисања мозга, већ и традиције, веровања, васпитних поступака. Обично се поставља питање шта је узрок леворукости, али научници немају јединствен одговор.

Стручњаци сматрају да се леворукост - деснорукост одређује још у пренаталном периоду, јер се зна да се у породицама које имају бар једног леворуког родитеља 10 до 12 пута чешће рађају леворука деца.

Деца врло рано показују своју опредељеност да ли су деснорука или леворука, али има и случајева да се уочава код неке деце и касније, међутим ређе после четврте, односно пете године.

Међутим, већина животних активности се обавља коришћењем обе руке, али обично једна рука придржава предмет, а друга прецизније и вештије обавља одређене активности.

У игри и животу, не скрећући пажњу детета, може се проверити којом руком дете црта, држи четкицу за зубе, којом руком се чешља, дели карте, гађа лоптом, ставља коцке, кад прави кулу, гура аутић, облачи лутку, брише гумицом, коју руку прву ставља у рукав када се облачи и многе друге покрете.

Ако дете у девет од десет таквих ситуација користи леву руку, може се претпоставити да је леворук. Има деце и одраслих који равномерно користе обе руке, па ће се њима десити да четири или пет активности раде једном, а друге другом руком.

Уколико је потребно, право тестирање може обавити специјалиста, јер је познато да мозак човека има две половине које нису индентичне. Ако је развијенија лева половина мозга, особа је деснорука, а ако је развијенија десна страна мозга, онда је леворука.

Вероватноћа да се појави писање као у огледалу је преко 80 одсто код леворуке деце узраста од пет до седам година, при чему је познато да је Леонардо да Винчи писао као у огледалу и с лева на десно.

Стручњаци саветују одрасле да не треба да показују однос према леворукости, јер то озбиљно може да угрози дечје здравље, обично се у таквим ситуацијама најбрже примети почетак муцања таквог детета.

Водећа рука се одреди природно до четврте, односно пете године и при том је потребно пажљиво праћење леворуког детета - уочавање промена расположења, препознавати узроке дететове радости или туге, разумети његове проблеме и помоћи му да их превазиђе.

Леворуки су темпераментни, нестрпљиви и често раде, а да не промисле и имају потребу за смењивањем активности, јер тешко издржавају присилу.

Леворуки људи у стању су да размишљају брже када, на пример, играју компјутерске игре или се баве неким спортом, а успостављање веза између леве и десне мождане хемисфере брже је код леворуких, утврдили су аустралијски научници.

Насупрот томе, тестови спроведени на 80 десноруких показали су да постоји снажна корелација између брзине преноса информација са леве на десну мождану хемисферу и обрнуто и брзине препознавања одговарајућих слова.

Међутим, када је у тест укључено 20 леворуких добровољаца установљено је да су они били бржи у процесуирању информација у обема можданим хемисферама. Особе које су у свему користиле искључиво леву руку биле су за 43 милисекунде брже у препознавању слова у левом и десном видном пољу од десноруких.

Научници су констатовали да људи користе обе мождане хемисфере за врло брзе или врло тешке задатке који захтевају интерпретацију бројних истовремених информација, попут например компјутерских игара, вожње аутомобила када је саобраћај изузетно густ или током играња неког спорта.