Беговић: Човечанство се окреће нуклеарној енергији, морамо поново да имамо стручњаке из ове области

И у Влади премијера Милоша Вучевића на челу Министарства науке, технолошког развоја и иновација је др Јелена Беговић. У разговору за РТС каже да је највише поносна на то што су за годину и по дана колико постоји министарству решен систем плата за научнике, као и што је изгласана резолуција којом се проглашава Међународна декада науке за одрживи развој. Указује да су потребе за енергијом све веће и да се човечанство окреће нуклеарној енергији.

Министарка Јелена Беговић је гостујући у Београдској хроници рекла да научници данас имају сигурност када су плате у питању.

"Решили систем плата научницима. Они су добили веће плате, систем је потпуно уређен, тако да је сада положај свим научницима у научној заједници једнак... Некако смо нашли заједнички језик и са научницима и са синдикатом и мислим да су сви јако задовољни због тога, јер то заиста улива њима једну сигурност и у плате и у њихове каријере", рекла је министарка Беговић.

Истиче и успех на међународном нивоу – Србија је први пут после 2000. године иницирала да се изгласа резолуција о проглашавању међународне декаде науке за одрживи развој.

"Ту је Србија са још осам земаља у почетку, после су нам се још 52 земље придружиле као коспонзори, успела да на неки начин науку избаци на површину, да јој да много већу улогу и много већи задатак у достизању циљева одрживог развоја, односно у решавању великих глобалних проблема са којима се суочавамо и дефинитивно без науке не можемо више да их решавамо", истакла је Беговићева.

Припрема терена за изградњу БИО 4 кампуса

На питање да ли ће БИО4 кампус бити завршен до 2026. године како је планирано, Беговићева је навела да је то и даље план.

Тренутно се ради на припреми терена, а она очекује да ће бити јасно колики је то пројекат када буду почеле да ничу нове зграде.

"Биће четири фазе што се тиче изградње самих зграда, плус пета - зграде за приватни сектор", рекла је Беговићева набрајајући да ће се ту налазити факултети, институти, научно-технолошки парк, "Мингларијум", и најлепши видиковац у Београду.

Нуклеарна енергија – чист извор енергије

Говорећи о потреби за нуклеарном енергијом, Беговићева је рекла да ће људи на планети до 2050. године бити 10 милијарди, да ће преко 67 одсто људи живети у градовима и имати све више потребе за енергијом.

"Самим тим ми као планета, али и ми као земља ћемо имати много веће потребе за енергијом. С друге стране, не желимо да користимо фосилна горива која дефинитивно уништавају животну средину. Ми имамо срећу да имамо богате водене изворе, па 30 одсто вучемо из тих извора енергије, али то није довољно, а тек за пет-десет година неће бити довољно", рекла је Беговићева указујући да морамо да размишљамо о алтерантивним изворима енергије.

Указује да данас постоји консензус да је нуклеарна енергија чиста енергија, као и да имамо четврту генерацију различитих нуклеарних реактора - малих и модуларних.

"Технологија обраде нуклеарног отпада је сада већ на том нивоу да Француска, Јапан и Русија рециклирају тај отпад и поново праве енергију. Што значи да је ово смер у коме човечанство иде. Треба разговарати о томе", рекла је Беговићева.

Истиче да Србија јесте донела један мораторијум који је зауставио истраживања, а самим тим и развој наших стручњака који су били цењени у свету. То морамо да вратимо, поручила је Беговићева.

Беговићева наводи да ће институције, факултети и министарства која се баве овим питањем заједно изаћи са договором о томе у ком смеру би требало да иде обезбеђивање енергије за Србију у будућности, како бисмо омогућили да имамо енергетску аутономију.