Случај Ане Волш, шта све може бити траг

Нестанак Београђанке Ане Волш у фокусу је америчке, али и српске јавности. Њен супруг Брајан Волш ухапшен је због ометања истраге и давања лажних података о томе где је био. У подруму куће откривена је крв и пронађен је крвави, оштећени нож. Трагови крви пронађени су и током претраге контејнера. Тешко је уклонити ДНК материјал као што је крв, без обзира на то које методе за чишћење се користе, каже експерткиња за форензику др Драгана Згоњанин Босић. Шта све може бити траг и како се решава случај у којем се сумња да иза нестанка особе стоји убиство, објашњавају професори др Ивана Бјеловук и др Дарко Маринковић са Криминалистичко-полицијског универзитета.

Помно се прате све нове информације у вези са случајем нестанка Ане Волш. О томе како се врши увиђај, шта све може бити траг, шта су докази - у емисији Око говорили су проф. др Ивана Бјеловук и проф. др Дарко Маринковић са Криминалистичко-полицијског универзитета и др Драгана Згоњанин Босић, шефица одсека за форензичку ДНК дијагностику из Клиничког центра Војводине.

Овај случај професор Маринковић је окарактерисао као нестанак особе за који постоје озбиљне индиције да је у питању убиство.

"Да ли ће истрага резултирати тиме да се покрене кривични поступак и да ли ће евентуално Брајан Волш и још неко други бити осуђен, то ће истрага показати", каже Маринковић.

Напомиње да је, према информацијама које су нам познате, прикупљен велики број доказа биолошког порекла, а да се сумња и да је сам Волш поступао на начин да сакрије њено тело.

Говорећи о траговима који су, колико нам је познато, пронађени у овом случају, др Згоњанин Босић истиче да је реч о адекватним материјалима за анализу.

"Дршка ножа обично садржи ДНК материјал особе која сече или убија, док ће сечиво садржати ДНК жртве. Тешко је уклонити ДНК материјал као што је крв, безобзира које методе се употребљавају. Без обзира на све напоре и методе чишћења, правилном обрадом лица места. изузимањем оваквих трагова могуће је доћи до доказа. Знајући и намену неких предмета који су пронађени, ако су то тестера и нешто томе слично, тестирају се регије од интереса да би се утврдило које особе су је користиле и сечиво за утврђивање жртве ", каже др Згоњанин Босић.

Напомиње да се крв и пљувачка врло лако преносе на друге, те да савремене методе форензичке анализе омогућавају да се до резултата може доћи за два, три дана.

Одакле почети

Проф. др Ивана Бјеловук објашњава да се код решавања оваквих случајева увек прво креће од места извршења, тј. од претпоставке где би то могло бити, које се проширује.

"Где би могли да се нађу сви остали релевантни докази за анализу, нпр. трагови крви на месту догађаја могу послужити за ДНК анализу, јако мала количина је довољна да се уради ДНК профил онога чија је та крв. С друге тачке гледишта, крв када лети кроз ваздух приликом удараца може се наћи и на неким другим материјалима, не само на средствима извршења, већ и на зидовима и другим површинама", каже Бјеловук.

Ради се и реконструкција догађаја.

"На који начин су ти трагови крви настали, чиме је удрена, колико пута, све то зависи какво је место догађаја... Колико је то очувано, каквим је средствима третирано", каже Бјеловук.

Професор аринковић напомиње да је готово немогуће очистити све након убиства тако да не остане неки биолошки траг, те да се деси да просторија буде потпуно чиста и да се починиоци изненаде када им се покажу фотографије пронађених трагова.

"Убиство без леша"

Професор Маринковић објашњава да се у криминалистици користи појам "убиство без леша", у ситуацијама када особа нестане а постоје снажне индиције да је она убијена и да је учинилац уклонио тело тако да до њега није могуће доћи.

"Криминалци често кажу када нема леша, онда нема дела. Међутим, то није тако. За лешом ће се трагати једно догледно време... Онда ће вероватно истрага, на основу доказа, покренути кривични поступак, односно прећи у фазу оптужења, тј. доказивања кривице", каже професор.

Ту се, додаје, обично ради о планираним, често веома софистицираним, лукавим радњама, па треба уложити огроман напор да се цела та прича расветли.

Др Згоњанин Босић истиче да је ту биолошки материјал изузетно значајан, јер открива и жртву и починиоца. Задатак форензичара је, додаје, да те трагове уоче, упореде са референтним узорцима, да донесу закључке, дају налазе и мишљења на основу којих органи истраге доносе одлуке.

"ДНК је врло моћан доказ, зато се прибегава уништавању тела. Поред оваквих виђених начина уништавања тела, постоје и случајеви криминалног спаљивања тела са циљем да се тело уништи. Тада су практично уништени евентуални ДНК докази који би постојали на телу жртве, али тада је веома тешко и идентификовати особу. Наш задатак је тада идентификовање скелентних остатака и упоређивање са узорцима сродника као што су родитељи и деца", каже Згоњанин Босић.

Како се прате трагови

Проф. др Ивана Бјеловук објашњава да се трагови обрађују по стандарним процедурама, после чега се израђује документација.

"Сваки траг који се нађе на месту догађаја мора да буде обрађен на адекватан начин - израда фото документације, записника о увиђају, форензика, скице... Код кривичних дела као што је убиство јако је значајна скица, што нпр. није важно код крађа, али код убиства, нарочито кад се користи ватрено оружје, јако је важно где се који траг налазио", каже Бјеловук.

Након тога следе разговори са сведоцима и другим лицима од значаја за истрагу, додаје Маринковић.

Професорка Бјеловук напомиње да је током истраге важно да се води рачуна о ланцу кретања доказа и току његове обраде.

"Од момента када се траг пронађе... треба да га запакују на одговарајући начин, у одговарајућој амбалажи, да га обележе да се не би успут контаминирао, да не испадне из кесе, да се фотографише сам поступак паковања, транспорта трага, до лабораторије...", рекла је Бјеловук.

Др Маринковић истиче да је за истрагу отежавајући фактор када су трагови контаминирани, па са једног трага не може да се изолује ДНК једне особе.

Шта учини проток времена

Ана Волш нестала је пре две недеље. Професор Маринковић истиче да се, у ситуацијама када време одмиче, све теже долази до доказа.

Биолошки докази ће временом слабије моћи да се користе, тј. биће уништени, каже Маринковић.

Међутим, и тада се, напомиње професорка Бјеловук, мора упорно радити на проналажењу трагова.

"Да неке једноставне предмете на којима, нпр. четка за косу, перут и длака може да буде материјал који може да се користи за анализу да ли крв у кесама потиче од ње, плус од сродника", каже Бјеловук.

Напомиње да је веома важно да се пронађе што више трагова, који ће моћи да се користе за реконструкцију догађаја, како би се дошло до извршиоца и до саизвршиоца ако га је имао.

Ко је сумњив

Нестанак Ане Волш пријавио је њен супруг, који је потом ухапшен због ометања истраге. На питање колико је често онај који пријави нестанак уствари и извршилац кривичног дела, професор Маринковић објашњава да у решавању оваквих случајева важи правило да у сваког треба сумњати.

"Када је у питању сумњиви нестанак лица врло често имамо ситуацију да се у криминалној истрази полази од особа које су пријавале нестанак, а то су блиске особе, пријатељи и чланови проодице", рекао је Маринковић појаснивши да се то посебно односи на ситуације када постоје конфликти унутар породице или када је реч о интимним односима.

Професор додаје да постоје случајеви када се тело никада не пронађе, али је углавном тада реч о особама које потичу из криминалног миљеа, а за које се основано сумња да су убијене.

У Земунском клану се жаргонски говорило "Отишао је у Канаду", каже професор.

Зашто још не знамо шта се десило са Аном

Саговорници Ока сагласни су да се при разрешавању оваквих случајева не треба залетати, већ треба сачекати да се сакупи довољан број материјалних и личних доказа, односно изјава.

"Треба бити сигуран да имате основану сумњу за подношење кривичне пријаве, не можемо индиције узимати у обзир", каже професорка Бјеловук.

Професор Маринковић напомиње да је муж Ане Волш притворен, те да то пружа могућност да се несметано ради на прикупљању доказа.

"Мислим да је ситуација таква да неће бити тешко решити овај случај", сматра Маринковић.