Меркел у потрази за коалиционим партнером

Немачка канцеларка Ангела Меркел и њена Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) које су, заједно са сестринском баварском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ), на изборима за Бундестаг у недељу освојиле већину гласова, и даље не знају са киме би могле да саставе владу.

Немачки конзервативци немају велики избор. Њихов досадашњи коалициони партнер, Либерали (ФДП), нису успели да уђу у Бундестаг, први пут од 1949. године.

У предизборној кампањи, водећи политичари ЦДУ-а су наглашавали да желе да наставе коалицију са ФДП-ом.

Канцеларка је тврдила да је то најуспешнија немачка влада од уједињења 1990. године.

У Бундестагу су после недељних избора заступљене, први пут од 1987. године, само четири партије. Поред ЦДУ/ЦСУ, у парламент су ушле и три до сада опозиционе странке - Социјалдемократска партија Немачке (СПД), Зелени и Левица.

Иако те три партије у Бундестагу имају већину од 319 (наспрам 311) мандата, њихова коалиција је искључена, јер у савезу са Левицом не желе да владају ни СПД ни Зелени.

Такође, "црно-зелена" коалиција је мало извесна, иако се низ конзервативних политичара, као и неколицина Зелених, изјаснио за ту опцију.

Не само због тема којима су се бавиле у предизборној кампањи, између ове две странке мало је програмских поклапања у низу значајних тема.

Ни у предизборним програмима конзервативаца и социјалдемократа нема много заједничког.

Предност је овде, ипак, што је оваква тзв. велика коалиција у Немачкој већ два пута постојала, од 1966. до 1969. године, као и у првом мандату канцеларке Меркел између 2005. и 2009. године.

И конзервативној и социјалдемократској партијској бази би свакако било лакше објаснити нужност и предности оваквог владајућег савеза.

Договор о порезу кључан за коалицију

Конзервативци су, при томе, већ јуче најавили спремност да СПД-у изађу у сусрет у једном од кључних захтева, а то је повећање пореза.

Социјалдемократе су у предизборној кампањи захтевале знатно повећање пореза, пре свега за оне који највише зарађују.

Према замисли ове странке, пореска стопа од 49 одсто требала би да важи за све који зарађују преко 100.000 евра годишње, тј. за парове са преко 200.000 евра.

Садашња ситуација је таква да онај ко годишње зарађује мање од основне суме од 8.130 евра, порез уопште не плаћа. Ко зарађује и евро преко тога, мора да нађе своје место у пореском систему у којем стопе износе од 14 до 42 одсто за оне који зарађују више од 52.882 евра, односно до 45 одсто за оне који зарађују више од 200.000 годишње.

Једна од главних карти на коју су у предизбрној кампањи "играли" Меркел и ЦДУ било је управо обећање да повећања пореза ни у ком случају неће бити и да средња класа треба да буде порески растерећена.

Међутим, јуче је више политичара из ЦДУ наговестило не само спремност да се пореске стопе повећају, већ нису искључили ни могућност увођења оне највише, од 49 одсто.

Сутра се одржава "СПД-конвент", на којем та странка треба да установи да ли уопште жели коалицију са ЦДУ-ом.

Овим обећањима су конзервативци свакако повећали шансе да СПД прихвати "велику коалицију", али ће, за случај да тако и буде, прекршити можда кључно обећање из предизборне кампање.

У сопственим редовима, канцеларку Меркел ионако критикују да је "социјалдемократизовала" ЦДУ и да ова странка са њом све више губи своју "конзервативну душу". Буде ли до овога дошло, овакве критике постале би још гласније.

Реакција привреде, чију је подршку ЦДУ такође имао у предизборној кампањи, такође не би била повољна.

Поред тога, политичари СПД-а данас су захтевали још неке уступке од ЦДУ-а да би се, заузврат, сагласили са "великом коалицијом".

Расположење у партијској бази и, пре свега, међу моћним СПД-организацијама у савезним покрајинама, уперено је против коалиције са Ангелом Меркел и ЦДУ-ом.

СПД има лоша искуства са "великом коалицијом" од 2005. до 2009. године са Ангелом Меркел као канцеларком. Након те коалиције, на изборима су доживели историјски пораз са само 23 одсто гласова.

И каснији коалициони партнер Ангеле Меркел, Либерали, из коалиције са њом су изашли као безначајна политичка снага која није успела да освоји ни пет одсто гласова, колико износи праг за улазак у парламент.

Једно од новинарских питања на првој конференцији за штампу Ангеле Меркел после избора није случајно гласило: "Да ли свака странка која са вама улази у коалицију мора да рачуна или са политичком смрћу (ФДП) или са губитком гласова (СПД)".

Сви захтеви социјалдемократа

Иза захтева које су синоћ изнели више водећих политичара СПД-а, да се коалициони преговори са конзервативцима воде "на равноправном нивоу" и да две странке треба да имају једнак број министарских места, крију се и даље "жеље".

Представник десног крила СПД-а Јоханес Карс наводи да су, поред повећања пореза, централни захтеви те странке и увођење законске минималне зараде за све запослене (до сада је било речи о 8,50 евра), промене у европској политици, давање свих брачних права хомосексуалним регистрованим партнерствима, увођење двојног држављанства (које је допуштено само у ретким случајевима), као и ограничавање раста станарина.

Колико далеко канцеларка Меркел жели да иде у прихватању социјалдемократских захтева још је тешко рећи, али је сигурно да је "велика коалиција" за њу најпримамљивија варијанта.

Пошто су Зелени, као други потенцијални партнер после лошег резултата постигнутог на недељним изборима и оставки целокупног руководства, заузети обновом сопствене странке, шансе за коалицију са њима су мале.

Једина преостала варијанта било би расписивање нових избора, али за такву опцију немачке странке тешко да би могле да буду заинтересоване, посебно ако се има у виду да од свих жестоко критикована, како је медији зову десно популистичка странка противника евра, Алтернатива за Немачку (АФД) у Бундестаг није ушла, јер јој је недостајало само 0,2 одсто гласова.