“Тихи сат” у Нишу

Оливер има 11 година. Захваљујући породици навикао је на овакве изласке, иако је као мали бурно реаговао на лифт.

“Оливер воли сензорне ствари, он воли играчке неке кесе да се игра са њима, да гњечи, онда воли како светло пада на пластику, па то воли да гледа - једноставно њихова чула су јача него наша”, објашњава Катарина Стојановић, Оливерова сестра.

“Те сцене умеју да буду да кажем друштвено неприхватљиве, наилазимо на погледе неке који су осудјујући на коментаре и онда то некако затвара породице у 4 зида”, наводи Биљана Стојановић, Оливерова мајка.

"Тихи сат" је акција која практично ништа не кошта и само наизглед не решава суштинске проблеме. За већину особа уобичајени одлазак у куповини може бити траума.

“Могу да реагују на касу, могу да реагују преко интерфона на објаве. Некада не могу да поднесу, то што оне не могу да поднесу - може да буде од благе нелагодности до чак бола” истиче Тамара Ђорђевић, психотерапеуткиња.

Реакција околине за Оливерову старију сестру је била изазов у заједничком одрастању.

“Не бих волела да кажем проблем, јер стварно ништа у одрастању са Оливером није проблем, него што ви кажете изазов је можда била реакција околине зато што разумемо да треба времена да људи схвате да се сензибилишу”, додаје Катарина Стојановић, Оливерова сестра.

“Друштво треба да буде свесно тога да је статистика таква да су бројке у порасту да ми као друштво морамо да припремимо услове за живот такве деце јер они имају сва иста права као што имамо и ми”, сматра Биљана Стојановић, Оливерова мајка.

Претпостаља се да у свету 75 милиона људи има поремећај из спектра аутизма. Тачан број у нашој земљи још увек није познат.