Колико је напоран пут од дечијих снова до посла лекара

Жеља из детињства "Када порастем, бићу докторка", остварила се Христини Јовановић, из Пирота. Ипак, снови нису довољни, каже ова 26-годишњакиња. Студирање је било прожето и лепим тренуцима и великим одрицањима.

"Прве три године, Бога ми, свакодневни рад. Тада не памтим ни неке своје славе, ни рођендане, ни одморе, не памтим ништа, то ми је остало у сећању. Касније сам некако научила да направим баланс - то је од четврте године до краја студија, али пре тога – карантин", истиче др Христина Јовановић.

Медицински факултет у Нишу, Христина је завршила са просеком 9,96, али сматра да то није једино важно.

"Мислим да није само просек оно што краси младог лекара, то је по мени и хуманост и храброст и та оданост. И те неке друге карактеристике, темперамент, жеља. Не мора да се огледа само кроз просек", додаје докторка Христина.

Недавно је у Палати Србија добила уговор о раду, заједно са најбољим студентима медицине и техничарима.

"Било је јако лепо, била ми је велика част, велика привилегија, одржала сам говор у име свих мојих колега", каже докрока Христина.

Млада докторка се определила за ендокринологију. И даље вредно учи, јер поред приватних жеља има и амбиција везаних за каријеру. Наставља са докторским студијама, очекује специјализацију. Циљ јој је, наравно да једног дана постанем професор на факултету и да подучава студенте, а са друге стране, да лечи најтеже пацијенте из овог краја.

Иако живи и ради у Нишу, Христина не заборавља своје корене, поносна је Пироћанка. Чак ни могућност да одмах након студија, почне да ради у иностранству, за њу није била примамљива. Остаје у својој земљи, то је каже, њен избор.