Како је лаборант Никола Искић из Шапца емоције претворио у песме и романе

Одређивање крвне групе, интерреакције, скрининг и идентификација антитела у току радног времена у болничкој банци крви, а између смена - поезија и проза. Никола Искић је од мајке која је била један од најуспешнијих промотера акције "Продући живот" научио да је осим медицинске неге сваком пацијенту неопходна и лепа реч. Мисли и осећања која понекад не може да изговори, претворио је у песме и романе.

“Ја сам заиста имао велику срећу да је моја покојна мајка Спасенија Искић на мене пренела велику љубав и посвећеност ка нашој заједничкој професији, али не само љубав ка професији већ уопште љубав ка човеку. Много тога није могло да се изусти, да се каже, тако да сам ја након смена често долазио кући са прегрш емоција које су се ето, слиле на папир”, наводи Никола Искић, медицински техничар и песник.

Када своја осећања преносите са емоцијом, онда није тешко доћи до срца сваког ко вас слуша", често је говорила Спасенија Искић, Николина мајка. После можданог удара уз сагласност породице и сама је постала донор јетре и рожњача. Бол и тугу, веру и наду, њен син претворио је у 2 збирке песама и 2 романа. Највећи део себе, како каже, оставио је у књизи "Росна јутра".

“Једна љубавна драма двоје људи који су се упознали још у раном детињству и које је живот научио да је живот борилиште, а не игралиште, то главни јунак и спомиње, тако да патње, страдања, јесу саставни део њихових живота, али и након и патњи и страдања, наравно да има и оно што се зове и срећа, радост, заправо плодови када се све потешкоће превазиђу”, додаје Никола Искић.

Никола Искић је роман “Росна јутра” представио на Сајму књига у Београду. По причи о двоје младих чије су се душе препознале и дотакле у детињству и пожелеле да се никада не раздвоје, волонтери Канцеларије за младе припремају и позоришну представу.