Зашто је лакше свирати коло у природи зна Петар из Новог Села код Лебана

Звук хармонике из дома Величковића у Новом Селу код Лебана позив је рођацима и комшијама да се окупе. Већег задовољства за њих нема него да слушају Петра.

"Весело срце, кад чујеш хармонику као да ти је све, разумеш ти, најбоље што може да буде", каже Добривоје Пешић, из Новог Села.

Пре шест месеци Петар је дипломирао на мастер студијима универзитета у Санкт Петербургу. Основне студије завршио је у Лугањску. Вратио се у родно село и одлучио да се посвети неговању и очувању традиционалне музике.

"Овде су предности што је миран живот, имам инспирацију за своју музику, лакше је свирати наше коло или неку песму кад се гледа у природу него кад се гледа у неку зграду", сматра Петар Величковић, дипломирани хармоникаш из Новог Села.

Музика му је у генима. Деда и отац су свирали фрулу, па не чуди кад заједно засвирају.

"Мој деда је свирао гајде, мој отац фрулу. Онда се потрефило да Петар упише хармонику у музичкој школи у Лесковцу", наводи Зоран Величковић, Петров отац, а мајка Славица Величковић додаје: „Тешко је било, али имали смо неки циљ и мора да се издржи. Па хвала Богу, вратио се тамо где му је и место."

До лета Петар очекује да му стигне и јединствена клавирска хармоника руског професора Карцова коју на Балкану нико не свира.

"Ја сам за само месец месец и по дана успео да доста добро одсвирам неке балканске ствари на тој хармоници", каже Петар Величковић.

Петар има 30 година. Његове две сесетре отишле су из Новог Села и основале породице у Београду. Он не планира да иде. Када би се изградио пут, млади људи из Врбовца и других махала у овом селу не би одлазили, а многи би се као Петар и вратили.