Тридесет хиљада прича за тридесет година Дописништва Ужице

Деведесета се полако опраштала  кад је ужичко Дописништво почело да броји прве дане. Почетак свечан, а наставак радни. 

У потрази за причама превалили смо више од  милион километара. Газили смо снег по удаљеним селима, воду и блато побеснелих река, дане и ноћи пробдели на ватром захваћеним планинама.

Тешко смо доживљавали велике трагедије, стресно дневна збивања кад треба све урадити сад и одмах. Радовали смо се културним узлетима, истраживали традицију, били сведоци  мокрогорског чуда од  почетка, завиривали у непознато, радовали се успесима. И радије од свега - стизали код обичних људи - тихих хероја који се без роптања боре са животним недаћама ли стварају велике и мале дивне ствари. 

У тиму нас је  сада  десеторо. Четири даме са екрана.

Надежда Гавриловић: "Нови мост биће истих димензија као и претходни али ће добити бициклистичку и пешачку стазу, осим тога 150 метара узводно и стотинак метара низводно речно корито биће продубљено за један метар."

Јелена Божовић: "Кадињача је баш као и Ужичка република, лозинка за овај део прошлости Ужица, који му је у једном периоду донео статус Титовог града и мезимчета Југославије. Колико је та љубав важна најбоље се види када она престане."

Наталија Видић: "И од 96 до данас готово 170 представа из региона видела је на овој сцени позоришна публика, она која је без сумње темељ Фестивала, јер купују карте, долазе на Фестивал и чине га могућим."

Славица Јовановић: "Прича о кућици је прича о упорности и борби са ћудљивом реком Дрином која је шест пута носила кућицу."

 С друге стране камере  - Горан Марјановић, Душко Перић и Милован Обућина. Да се све упакују - Бранко Видаковић, Александар Кузељевић и Горан Дамљановић. И то је наша мала прича. Све друге причамо свакодневно нашим гледаоцима.