Српска храна на европским трпезама

По оригиналној рецептури старој више од два века, у корпи од лесковог прућа, искључиво ручно и данас се у Млекарској школи производи пиротски качкаваљ.

„Једино што је унапређено то је да не цепамо дрва као раније, па да ложимо казан, него сада само окренемо славину па паримо тесто. Све остало се радило као и пре: ручно“, каже Бобан Јовановић, мајстор качкаваљџија.

Пиротски качкаваљ као јединствени деликатес већ има заштићено географско порекло у Србији.

„Ово ће бити још степеница више с обзиром на то да сада можемо бити носиоци удружења свих произвођача из пиротског региона и велики подстрек младим људима да се врате сточарству и да производе основну сировину, млеко са Старе планине", наводи Ненад Ђорђевић, директор Млекарске школе.

Заштита географског порекла у Европској унији, пиротском качкаваљу и осталим традиционалним производима из Србије треба да омогући повећање производње и лакши пут до потрошача широм света.

„На нама је да се заиста потрудимо око количине, јер ово што се сада производи је недовољно и за српско тржиште, и надам се да ће то бити огроман мотив, не само млекарама са подручја општине Пирот него да ће се заинтересовати и људи са стране који би да уложе капитал у нешто што је профитабилно“, каже инжењер пољопривреде Весна Лазаревић.

„Имамо најаве и неких већих улагача који желе да отварају фарме, који желе да се баве сточарском производњом и прерадом млека. Сам пласман заштићеног пиротског качкаваља у Европу њима ће омогућити већу зараду“, наводи Горан Поповић, помоћник градоначелника за пољопривреду.

Србија тренутно има 45 прехрамбених производа са заштићеним географским пореклом. У Пироту се надају да ће, осим качкаваља, на листи ускоро бити и пеглана кобасица, јер је производња локалних деликатеса у свету уносан бизнис.