Скоро седамдесет година другарства

Од сусрета до сусрета све их је мање. Стижу они најдоследнији за које нема препреке. Без обзира  на километре, године, здравље.

И на окупљање генерације из 1950. године се касни, као и некада на часове. Овај посебно важан, час сећања на школске дане и велике професоре.

"Били су добри људи, стручњаци и тражили су да добро знамо, међу њима било је шест Руса, тешко је некога издвојити, али поносни смо што нам је физичку културу предавао Борис Годунов, олимпијски учесник у дисциплине мачевање", каже Светомир Митић, Нис.

"То је било нешто правично код људи, данас тога нема. Мој отац Таса Младеновић предавао ми је филозофију, али никада ме он није питао. Питали су ме ученици и они су ме и оцењивали", каже Душанка Младеновић, Бор.

У једну од најлепших зграда старог Лесковца никада нису закорачили. Реална гимназија је срушена у савезничком бомбардовању. Њихов храм знања најпре је био Основна школа "Јосиф Костић", а онда се 1948. године овде усељавају. Али само мушка Гимназија. Строга директорка, Персида Коперска, строга правила.

"Ми се уопште нисмо мешали. Постојала је граница раздвајања коју нико није смео да пређе, једино они који су били активисти су имали неки контакт, тако да ја многе другове и не познајем", каже Катарина Димитријевић Ђорђевић, Лесковац.

Било је то друго време кажу, време поштовања, грабљења знања, искреног пријатељства. Остала су до данас. Њих две нераздвојне 70 година.

"Никада нас живот није раставио, увек смо се помагале, заједно и у невољи и у добру и то породично, то што сам ја отишла из Власотинца у Крагујевац није било никаква сметња за наше пријатељство", каже Славица Петровић, Крагујевац.

"Увек се чујемо, разговарамо о свему, сада је времена доста, јер смо у пензији ја сам предавала српски, она физику, радили смо у школама па смо увек имале и о чему да причамо", каже Смиља Танић, Лесковац.

Час овде не траје 45 минута, јер сећања само надолазе, као и мноштво питања. Вреди сваки пут доћи чак из Немачке.

"Жао ми је што нас је овако мало. Ја бар три пута годишње дођем у Лесковац и наравно да не бих пропустио ни овај јубилеј матуре", каже каже др Живојин Дачић, Дизелдорф.

Пре 65 година Гимназију је заврсило 70 момака и 42 девојке. Деведесет одсто њих завршили су факултете. Овде професори српског језика, физике, хемије, молекуларне биологије, билогије, филозофије, лекар.

"Покушали смо да окупимо све који су живи и здрави, само у Лесковцу је 4-5 мушкараца и бар двадесетак жена, али ево колико нас је дошло. И пре пет година нам је било мало, деветоро, ми не одустајемо", каже Јован Миљковић, Лесковац.

Колико год их било поново на истом месту за пет година и седамдесетогодишњици матуре. Добар пример младима уз савет мр Радослава Нешића: да буду поштени људи, да се труде да оно што у животу желе и остваре и само да буду упорни.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131