Сремац севдалија

Севдах је начин живота- мераклијски, а севдалинка песма чежње и љубави и треба је осетити, каже Александар Слепчевић из Руме, Сремац, а севдалија.

Аутор две књиге о овој врсти народне песме, иако нема музичко образовање, снимио је и отпевао педесетак севдалинки, 15 је сам написао и компоновао, не за тржиште, каже, већ за своју душу.

"Коме је Бог подарио да воли музику, он је срећан човек. Коме је подарио да осети севдалинку, он је изузетно срећан, а коме је подарио и да пева и да осећа, он је заиста богат", каже Александар Аца Слепчевић, Сремац севдалија из Руме.

По занимању је машински инжењер, инфициран севдалинком, како наводи, још од девете године, када ју је први пут чуо на радију у извођењу Сафета Исовића, не слутећи да ће ову легенду народне музике, не само упознати, већ о њему написати и књигу аутентичних разговора.

"Не могу да објасним каква је у мени осећања та интерпретација пробудила. Ја сам имао дечачку жељу да упознам Сафета Исовића. То се тада чинило немогућим. И зато је то у књизи сан. Мој сан. Ко постави себи циљ, он и дође до њега", каже Александар Слепчевић.

На позив босанског Министарства културе, књигу је промовисао у кући севдаха у Сарајеву, а потом и учествовао у снимању филма о Сафету Исовићу. После смрти певача, од негове супруге Емине, добио је за успомену Сафетове личне предмете.

Због богатог стралаштва, нашао се и у Енциклопедији севдалинке, срећан што је, како каже, уз песму у животу увек имао мотив да иде даље...

Александар Слепћевић каже да му живот није био лак и да је све сам постигао, а да му је у свему
томе, највише помогла севдалинка.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269