Сами и стари, али нису заборављени

Куће разбацане и шћућурене међу густом буковом и храстовом шумом. Непрегледни пашњаци, извори, лековити плодови природе на сваком кораку. На 800 метара надморске висине удаљено петнаестак километара од Медвеђе смештено је село Стубла, а у њему 70 житеља шест пута мање него пре шест деценија.

Најбројнији су Борићи.

"Пољопривреда, стока, идемо у шуму, радимо са дрвима и од тога се живи", каже Десимир Борић.

"Нису неки услови за живот, али се живи. Имамо и дечји додатак", додаје Светлана Борић.

Кад двогодишња Ружица крене у први разред биће једини ђак у овој школи. Сада их је петоро.

"Волим све предмете и волим да будем добар ђак", каже Бојан Димитријевић, ученик 3. разреда.

"Много су тешки услови зими када су велики сметови, а имамо ђаке пешаке", каже Александра Арсић, учитељица.

Мајстор у школи и најмлађи родитељ, једини у селу са сталним послом.

"Млађи људи су отишли, јер нема посла", каже Мирослав Милићевић.

Празник је и деци и старим горштацима подно Бабиног зуба када их неко обиђе. И осмех и сузе измамили су гости. Дошли су са пакетима хране и средствима за хигијену.

"Имало би начина да живи не могу да каже, али најтежа је самоћа", додаје Гроздана Милићевић, мештанка.

Сами и стари, али нису заборављени. Војска и Црвени крст у заједничкој акцији.

"Имамо изванредну сарадњу са локалном самоуправом и Центром за социјални рад који сачињава спискове. Ми смо стално на терену, на лицу места обилазимо људе да видимо како живе и да им помогнемо", каже Љуљета Косуми, секретар организације Црвени крст.

"Ми користимо сваку прилику да будемо уз наш народ и да им помогнемо колико можемо, а то чинимо кроз пројекте цивилно-војне сарадње", каже капетан Предраг Костић, Трећи центар за обуку Војске Србије.

Хуманост на делу се наставља. Већ крајем месеца припадници Војске посетиће општину Власотинце.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131