Србија органска башта Европе?

Суботички пољопривредници су међу пионирима органске производње у Србији. Уз помоћ стручњака са високошколских институција и невладиног сектора већ две деценије, на северу Бачке, развија се еколошка производња. На 10. "Биофесту" представљени су и конкретни резултати.

У шареној башти Јаноша Фарагоа поврће и житарице гајени су без пестицида, на еколошки начин.

"У Немачкој сам видео разлику између органске и обичне производње, па сам видео да никад са тим отровима нећу да радим", каже Јанош Фараго, произвођач органске хране из Орома.

У Србији, органска пољопривреда је у зачетку, али стручњаци тврде да нам је то велика извозна шанса.

"Ми у Европи можемо у региону и Европи можемо бити препознатљиви са производњима из органске пољопривреде", истиче проф. др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије, док Ненад Новаковић, директор "Органик контрол систем"-а, једине организације у Србији на листи Европске комисије за контролу органских произвођача, сматра да у Европској унији постоји тржишни простор органских производа који није попуњен и да је то предност Србије, због добрих климатских и геостратешких услова.

Произвођачи органске хране се слажу да Србија може постати органска башта Европе.

"Житарице и млечни производи већ постоје на европском тржишту, све остало мислим да је дефицитарно, поготово воће, ја бих ту апеловао да не будемо сировинари, већ да идемо на извоз финалних производа", каже Иван Перчић, директор "Сунцокрет"-а, предузећа које годинама извози хладно цеђена уља у Енглеску.

Ипак, не може само извоз бити разлог да се посветимо еколошкој производњи.

"Истина је да нема прикључивања Европској унији без органске пољопривреде, али ја сматрам да органску храну пре свега треба да производимо ради нас, ради наше деце", наглашава проф. др Тереза Хорват Скендеровић, из суботичког "ТЕРРА'С"-а, невладине организације која већ 25 година промовише еколошку производњу у Србији.

Промена свести, да је неопходна брига о животној средини као основ здравог човека, почиње од малих ногу, сматра доајен органске производње у Србији.

"Ми имамо биобаште у вртићима. То се ради већ 15 година, то су сад већ одрасли људи који преносе то знање родитељима, бакама, декама. Шири се еколошка идеја о пољопривреди, то је суштина", каже проф. др Бранка Лазић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду у пензији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.