Штрудла бечка, а торта Васина

"Најслађа" од свих изложби уприличених током протеклих шест година у амбијенту градске куће у центру Крушевца, на интерактиван и едукативан начин представила је историјат најпопуларнијих европских посластица: како су настале и до нас стигле, како су прихваћене и мењане, и јајо су утицале на културу исхране на размеђу 19. и 20. века.

"У питању је веома важно раздобље у српској историји, када се Србија уобличавала као друштво", објашњава аутор изложбе Александар Милетић, историчар уметности. "Време када је била битку за сопствену независност, тражење сопственог националног и културног индентитета. Када је европски модел био од пресудног значаја, био је парадигма."

Старински рецепти, ванглице, мутилице, модлице из музејског фундуса и витрина крушевачких породица, оживели су кухињски кутак у малом салону Куће Симића.

Љиљана Михајловић је приложила кутију и украсну тацну која је у њеној породици већ четири генерације: "У њој је чувано нешто најсветије, свилене бомбоне! Неки се тога сећају, а некима су причали. Тако ће ова изложба то да каже."

На позив Музеја, вредне Крушевљанке, али и Крушевљани, припрему својих најдражих посластица брижљиво су фотографисали, од чега су сачињени туторијали - видео упутства за справљање посластица, што је изложби дало интерактивни карактер.

У каталогу су изнета научна истраживања о страним гастрономским утицајима с краја 19. и почетком 20. века на наш укус и животне навике, али и занимљиве приче и анегдоте о појединим посластицама.

Од штрудле бечке, "млађе сестре" турске баклаве и култне посластице Средње Европе која је постала образац укуса новог доба које млада Србија настојала да усвоји, преко розен и сахер торте, пишингера и наполитанера, до Васине торте - "једине посластице којом је српска кухиња дала допринос средњоевропском кулинарском наслеђу.

"Ја много волим да спремам и месим. Било је уживање учествовати", рекла је Биљана Цимбаљевић, "посебно што сам то учинила са сином који је одавно ‘увучен’ у причу око мешења. Радо помаже."

Павле Цимбаљевић, који је сам мајком за изложбу припремао мафине и розен-торту, каже му није било тешко, и да слаткише воли и да спрема и да дегустира.

Гимназијалка Ирина Пудло спремала је са мамом ћуросе, слатке шпанске уштипке, мада је - како искрено признаје - више учествовала у дегустацији и фотографисању него мешењу.

"Допала ми се идеја. Једноставно сви то у кући радимо и волимо, колико год да се бавимо неким потпуно различитим пословима", каже Љубинка Рајковић, професорка француског језика. "То је нешто што нас, ако имамо дом, привлачи. Увек радо подржавам пројекте који се овде покрећу јер ме подсећају на неки грађански живот. А овај град је то увек имао, и свиђа ми се идеја да се то подржава на различите начине. Ово је један од тих. Да не изгубимо себе."

Од изложби дамског веша и шешира, породичних албума и појединачних фотографија, Крушевљани су се радо одазивали и активно учествовали у стварању програма по којима је Кућа Симића постала препознатљива.

Од када је Кућа Симића отворена за грађане и туристе, наглашава Зорана Драшковић Ковачевић, коауторка изложбе, труди се да направи везу између центра града и градског начина живота:

"Желели смо да Крушевљанима приближимо њихову прошлост, али и да сарађујемо у креирању садашњости, да једноставно живимо боље и лепше. Изложбе које се овде одвијају помажу тој лакоћи постојања."

У знак захвалности за учешће и сећање на дружење, највредније међу учесницама дароване су кецељама. За сликање и успешно кување, до неке нове изложбе у Кући Симића.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707