ЕИ "Ниш", од гиганта до стечаја

Због Електронске индустрије "Ниш", град на Нишави носио је епитет града електронике. Међутим, после 65 година постојања компанија је у предстечајном поступку. Дозвољен увоз телевизора и беле технике, смањена производња и трошење новца из државних субвенција, само су неки од разлога за тужну судбину некадашњег гиганта.

После 65 година постојања, нишка Електронска индустрија је у предстечајном поступку. Пореска управа од ЕИ "Холдинга" и његова четири зависна предузећа, која се налазе у првој групи за реструктурирање, потражује 6,9 милиона динара.

Иако је пре четири године влада најављивала отварање технолошког парка на месту тог некадашњег нишког гиганта, од предлога се одустало јер Град Ниш и Република нису могли да одлуче ко ће бити већински власник.

Због Електронске индустрије, Ниш је добио епитет града електронике. Међутим, транзиција је нишком гиганту донела приватизацију и пет генералних директора у последњој деценији.

Разлози за неславни крај који се често помињу обухватају дозвољен увоз телевизора и беле технике, смањену производњу и трошење новца из државних субевнција.

"Те субвенције нису поклони, него су давања у виду кредита, тако да ми сада дугујемо 2,8 милијарди Фонду за развој и другим државним повериоцима", истиче генерални директор ЕИ "Ниш" Александар Поповић.

Електронска индустрија је некада имала 28.000 запослених, међу којима су били и радници једине фабрике за производњу рендген апарата на Балкану - ЕИ "Југорендген".

Добри познаваоци прилика тврде да је и ту фабрику, као и већину других фабрика у оквиру ЕИ "Ниш", затворио јак увознички лоби.

Половина пословног простора продата

Прва фабрика Електронске индустрије приватизована је 1991. године. Од 220.000 квадрата пословног простора, половина је продата. У Електронској индустрији послује 165 правних лица, са око 2.500 запослених.

Највише је наших фирми, а ту су и Немци, Шпанци и Французи. Производи се храна, рециклира и склапају компоненте.

"Мислим да смо ми овде нешто успели - да већина нас ради успешно, без обзира на проблеме које имамо. Не могу да кажем да се кајемо, већ само да морамо и даље да се боримо и радимо", истиче председник УО Пословног удружења "Медијанум" Горан Јовановић.

Имовина Електронске индустрије у Србији и у региону процењена је на неколико десетина милиона евра. Радницима је остао дуг од 50 плата, што износи око милијарду динара. Већина је узела социјални програм од 300 евра, а 46 радника је одлучило да остане.

"Ако сви оду и овде не буде никог, ништа неће моћи да се ради. Неће бити технолошког парка, уништиће се документација, ником ништа неће остати", упозорава председник радне групе за социјална питања ЕИ "Ниш" Радиша Спасић.

Чекајући хитан стечај, у погонима ЕИ "Ниш" као да је време стало. Поједине Нишлије чувају успомену на колектив који је прославио град, а и данас користе веш-машине и телевизоре у боји са логом ЕИ. 

Број коментара 13

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво