Александровац обележио 131. имендан

На 131. годишњицу промену имена места Кожетин у Александровац, у дворишту Завичајног музеја откривена биста краља Александра Обреновића.

Поред попрсја у Београду, то је други споменик у Србији последњем монарху династије Обреновић који је, са супругом краљицом Драгом, убијен у мајском преврату 1903. године.

Попрсје краља Александра Обреновића открили су потомци потписника писама упућених краљу Милану и његовом сину, за промену имена места Кожетин у Александровац.

Године 1778. Србија је добила независност и то подручје насељава становништво које више није хтело да живи у варошици која носи име Кожетин, објашњава историчар Мирослав Шљивић. Варошица је добила име по цркви коју су више пута разарали Турци, па је покривана говеђом кожом. Они су тражили да се њихово место назове по тадашњем краљевићу Александру Обреновићу.

Кожетин је 1880. године проглашен за варошицу, а две године касније, када је краљевић напунио шест година, име је промењено у Александровац.

Да се историја тог места пре краја деветнаестог века не би заборавила, Жупљани су задржали име Кожетин, али за насеље које се наставља на Александровац.

Попрсје краља Александра Обреновића, дело вајара Игора Ђорђевића, постављено је у дворишту Завичајног музеја, који је некада био у власништву протонамесника Марка Богдановића.

То здање је, како наводи Иван Брборић, директор Завичајног музеја Александровац, у мају 1894. године адаптирано у резиденцију у којој је први и једини пут одсео краљ Александар, приликом посете Жупи александровачкој.

На свечаности поводом 131. годишњице промене имена, Дописништву Радио-телевизије Србије у Крушевцу додељена је захвалница за дугогодишњу сарадњу, медијску промоцију и презентацију Жупе александровачке.