Пуста бачка села

Двадесетосмогодишњи Милош Мартић није отишао из села као већина његових вршњака. Задржало га је породично газдинство. Каже да је од оца наследио земљу,  па се сада бави пољопривредом.

"Тренутно обрађујем четрдесетак јутара земље и од тога може пристојно да се живи", каже Милош Мартић.

Некада моћна сеоска пољопривредна добра, приватизована су, па је тако велики део локалног  становништва остао без посла. У селу су сада углавном старији мештани. Пензионер Јосип Коловић каже да је ово село некада било веома богато.

"Имали смо два млина, пет кудељара, бетонару, оксигенару, фабрику поздер плоча", сећа се Јосип Коловић.

У Савином Селу све је мање житеља, а све више кућа које се продају по багателним ценама. За оне које су одмах усељиве тражи се од пет хиљада евра, па навише, док се напуштене нуде једва за хиљадарку или две. Али, ни за једне ни за друге купаца нема, или су врло ретки.

"Село има добре услове да напредује. Инфраструктура је комплетно урађена. Имамо асфалте, све бетниране тротоаре, уведен је плин, а канализација за коју годину треба да прође кроз наше место", каже секретар Месне заједнице Савино Село Жељко Вулић.

"Услова има и зато млади треба овде да остану, а поједини да се врате у село", додаје Вулић.

У најмногољуднијем селу општине Врбас - Куцури, слична прича. Али како је село близу града куће су на вишој цени. У Бачком Пољу и Змајеву којима, поред Врбаса, ни Нови Сад није далеко, надају се да ће за лепе паре продати имовину.

У селима кулске општине - Руском Крстуру, Липару, Крушчићу, Сивцу куће су још јефтиније. Неретко мештани из ових крајева одлазе у Канаду, Мађарску и Словачку, а за собом остављају празне домове.