Кад си талентован нису важне године

Када је пре две године почео да свира саксофон деветогодишњи Михајло Мичић није могао ни да дохвати све полуге на инструменту. У музичкој школи "Станислав Бинички" у Лесковцу су били помало скептични, а неки чак и против тога да он свира саксофон.

Ипак велика љубав, воља и жеља били су пресудни. Данас је он најбољи саксофониста у свом узрасту у Србији што је потврдио и на недавном међународном такмичењу Даворин Јенко који је одржан у Београду.

"Никада нисам имао дилему да ли да свирам саксофон или неки други инструмент. Једноставно свиђа ми се његов звук. Сада једноставно уживам", каже Михајло.

Михајло вежба неколико сати дневно. Под будним оком професора Предрага Ристића свакодневно открива нове тајне и могућности које пружа његов инструмент.

"Михајло је велики таленат. Ова награда из Београда је само почетак и надамо се да ће тек доносити признања", каже професор Ристић.

Љубав према музици наследио је од свог ујака Томислава Ђорђевића професора хармонике. Још као предшколац долазио је са њим у музичку школу, ту је проводио по неколико сати, а данас, на задовољство свих, својој школи доноси награде и признања.

"Михајло је заиста вредан. Ја сам само дао мали допринос његовом успеху, јер сам му од малих ногу усадио љубав према музици", каже Томислав Ђорђевић професор хармонике.

Михајло Мичић је скроман дечак, а без саксофона, каже, више не може. Од овог који је добио као награду сигурно се неће лако одрећи ни када постане старији и зрелији, јер ће му, како каже, бити успомена на први значајнији успех.