Дан особа са инвалидитетом

У Лесковцу живи око десет одсто становника са неким од облика инвалидитета. На свој дан указали су да помака има и да највећи проблем и даље остаје запошњавање, доступност и материјална егзистенција.

У Дуги су са корисницима овог Дневног боравка основци и предшколци. Многи од њих први пут са, како кажу, помало другачијим другарима. Желели су да им пруже руку, поделе слаткише, певају заједно, друзе и показу разумевање и солидарност.

"Ја не правим разлику између деце, мени су сви исти добри и скрени", каже Емилија члан дечијег хора Звездице", каже Емилија Вучковић.

Тамара Пешић, корисник Дневног боравка "Дуга" каже да му је овај дан био леп, да су певали заједно и добили поклоне.

Како себе и вршњаке са посебним потребама виде деца узраста од шест до десет година представљено је на изложби на неколико стотина радова.

Осмогодишњи Лука Стојановић из Основне школе Јосиф Костић проглашен је најбољим.

"Ја сам намерно нацртао дуже руке, да се сви заједно држе и да покажем да били болесни или не сви смо исти", каже Лука.

Заједно испод Дуге је добар показатељ да се свест мења да особе са инвалидитетом и њихове породице добијају полако већу подршку околине.

Александра Митић, секретар Удружења за ментално недовољно развијене особе каже да је друштвена укљученост један процес који подразумева не само развијену инклузивну политику и праксу већ и инклузивну културу.

Предрасуде све више нестају захваљујући и инклузивном образовању у који се укључила и ОШ "Вук Караџић". Трећи децембар је прилика да њихови ученици схвате да је мало тога што ови људи не могу да ураде.

"Нисам знала како они читају, а сада не само што знам како, на пример, разговарају својим знаковним језиком већ смо понешто и научили", каже Емилија Паповић, уценица 8. разреда ОШ "Вук Караџић".

Виолета Благојевић, професор енглеског језика у ОШ "Вук Караџић" каже да је циљ ове радионице да оно што овде науче пренесу својим другарима, родитељима и рођацима.

Ипак мерило свега је да ли се између два децембра живи боље.

Ана Божић, секретар Удружења глувих и наглувих у Лесковцу каже да има помака, јер су успели да околини приближе проблем инвалидности и како треба прићи особама са инвалидитетом.

"Остаје доступност важним институција, а у свакој постоји особа која ће бити посвећена помоћи инвалидним лицима", додаје она.

Процењује се да на подручју града Лесковца има око 16.000 особа са инвалидетом. Нажалост, већина живи на рубу егзистенција што је, како кажу, највећи проблем.