Чекајући прву бразду

Распукла, закоровљена земља слика је већине пиротских планинских села. Становништво је континуирано, деценијама, напуштало родни праг, а они који су остали боре се са теретом година док су им имања одавно необрађена.

"Имала сам и имама и сад земљу, али све је то необрађено, јер нема ко да обрађује. Ја не могу да обрађујем, а док сам била способна ја сам радила и више него што је требало. Сад не могу више да радим", каже Љубинка Пејчић из села Суково.

Младен Младенов каже да они обрађују преко 40 хектара.

"Сами не можемо, па нам син, унук и сви помажу. Наравно и машине, јер без машине нема ништа", каже он.

Дејан Младенов из села Суково остао је на породичном имању. Поред своје земље, он је у закуп узео и државно земљиште.

"То је био парог, кад сам узео земљу, није могао трактор да иде. Десет, петнаест година није уопште обрађивано. Сад смо га довели некако у неки ред", каже Дејан.

Дејан сматра да би држава и општина морали да буду много стимулативнији према људима који се одлуче за повратак на село.

"Нас ситне сточаре нико не штити. Појављују се неки који дижу цене и морамо да одустанемо од земље", додаје он.

Општина Пирот нема прецизне податке о запуштеном земљишту и имањима. Надлежни очекују да ће попис пољопривредних домаћинстава моћи да пружи реалну слику стања.

Горан Поповић, помоћник председника општине за пољопривреду каже да су највише запостављени виногради.

"Што се тиче башта и ораница, од неких двадесетак хиљада хектара, обрађује се око 60 одсто, а остало земљиште је запостављено", каже Поповић.

У Пироту има преко десет хиљада незапослених. Упркос томе, велике површине необрађене земље и даље чекају да неко пусти прву бразду.