Образовани и даље одлазе

Иако га је до дипломе Економског факултета у Нишу делио само корак, Марко Букумировић је у рекордном року стекао диплому економисте у Вашингтону. Сада је на постдипломским студијама, а уз то има сопствени бизнис у Чикагу.

Тако нешто, каже Букумировић, у Србији не би могао да постигне: "Вратићу се брже ако се стање у мојој земљи среди и омогући ми да нађем посао који је у складу са мојом едукацијом овде у Америци."

Љиљана Букумировић, Маркова мајка каже да са сином комуницира само преко Скајпа.

"Пет година нисам видела сина, али децу треба пустити да сами бирају свој пут", каже она.

Један од најбоље дипломираних студената у историји нишког Универзитета је др Нико Радуловић. Њега многи сматрају генијем за хемију. После специјализације у Јапану, могао је да бира у којој ће земљи да ради. Ипак, одлучио је да остане, јер, како каже, разлог је нека друга хемија.

"Сигурно да је разлог, као прво породица, затим пријатељи и на крају то што сам овде заиста могао да напредујем. Ја имам пристојну плату и не могу да се жалим", каже Нико Радуловић, доцент на Природно-математичком факултету.

За разлику од Ника Радуловића, већина младих у Нишу не види перспективу у Србији. Према истраживањима нишке Агенције за јавно мњење "Либрис екстра", од 892 испитаника 61 одсто се изјаснило да би отишло у иностранство, 27 одсто размишља о таквом кораку, а само 12 одсто каже да не жели да оде из земље.

Како би спречио одлив мозгова Универзитет у Нишу је пре две године основао Алумни центар преко кога је ступио у контакт са стотинак наших експерата у свету.

Професор др Слободан Антић, руководилац Алумни центра, каже да је њихов циљ да најбољи студенти, а и они други, остану у Србији и да се, можда, неки од оних који су сада у иностранству и врате.

Препорука ЕУ је да Србија до 2020. године са садашњих шест-седам одсто високообразованих грађана, повећа на 40 одсто. Један од начина је да се заустави "одлив мозгова".