Шта то крије Музеј Херцеговине у Требињу

У срцу Старог града, на делу средњовековног утврђења налази се музеј Херцеговине. Приликом реновирања 2013. године, у темељима музеја открили су део средњовековне палате.

Директорка музеја Херцеговине Ивана Грујић каже да се наставља истраживање у самој згради музеја. "Имамо зидине које су дебљине метар и по и очекујемо да ћемо можда открити и остатке средњовековне цркве", додаје Грујићева.

У етнолошком делу музеја изложено је око 600 предмета из сеоског живота Херцеговаца с краја 19. и почетка 20. века. Ту је и живописна макета старе херцеговачке куће.

Виши кустос етнолог-антрополог Божана Ђузеловић наглашава да је кућа првобитно била прекривена сламом, касније каменим плочама, саграђена је од камена.

Иначе, Херцеговци су познати као врсни зидари и каменоресци, истиче Ђузеловићева. Наглашава да није само реч о томе да се тај камен сазида него га је требало извадити, обрадити јер је то све зидано сухозидом а везивни материјали су коришћени тек касније.

Понос музеја је збирка Јована Дучића. Део своје колекције – фрагменте римских скулптура, римских скулптура и саркофага и 5.500 књига из личне библиотеке послао је Требињу 1934. и 1935. године бродом из Рима за Дубровник. Нажалост, музеј је отворен је тек десет година после његове смрти.

Директорка музеја истиче да посебну вредност чине и амбасадорско одело и ордење које је Дучић завештао тој културној институцији.

У својој богатој дипломатској каријери, обилазећи све веће градове, свуда је био одликован јер је на прави начин презентовао богатство тадашње Краљевине Југославије. Уз амбасадорско одело налазе се и две сабље из Толеда, додаје Ивана Грујић.

Кустоси трагају за Инвентарном књигом Дучићеве збирке која је продата на аукцији, јер би било изузетно значајно да се утврди шта је све садржала. Дучић је волео да црта, а многи споменици и парк у центру Требиња урађени су на основу његових скица и цртежа.