Грци се одричу јахти због штедње

У Атини се очекују долазак Деклана Костела из ЕУ, Расмуса Рифера из Европске централне банке, Делијеа Велкулескуа из ММФ-а и Николе Ђамариоле, који је шеф Европског стабилизационог механизма.

Грчки министар финансија Еуклидис Цакалатос званично је пред викенд затражио нову кредитну помоћ ММФ-а као нови корак у преговорима с повериоцима.

Грчки парламент је у среду увече усвојио и други пакет реформи које захтевају повериоци као предуслов за почетак преговора о новом вишегодишњем пакету кредитне помоћи.

Међу тим мерама је и порез на луксуз, који се односи на сва пловила дужа од пет метара.

Статис Ропас већ 25 година ужива на свом броду дугом десет метара. Сада га више него икада раније брине што је стопа пореза повећана са 10 на 13 одсто.

"За мене то значи опраштање од онога што највише волим. Мислио сам да ћу сада као пензионер уживати. Али за нове намете и редовне издатке за одржавање брода нећу имати довољно новца", каже Ропас.

Према новим правилима, власници пловила плаћаће порез сваке године, а израчунаваће се према процењеној вредности брода. Тако ће онај ко поседује глисер вредан око 16.000 евра морати да плати 2.000 евра годишње.

"Не верујем да ће сви бити на удару. Постоји разлика између богатих који неће плаћати порез, већ ће једноставно отпловити у Турску и тамо уживати на својој јахти, и оних који су на броду од јутра до вечери гланцајући сваки његов део", каже власник компаније за продају јахти Јоргос Ригинос.

Они којима су бродови занимање сматрају да ће већи порези обесхрабрити купце и смањити приходе државне благајне, а то је супротно намерама владе и њених фискалних циљева.

"То је све ланац – када нема јахти, не постоји ни зона за поправке и одржавање, неће бити ни прихода за инжењере, електричаре, за све што има везе с одржавањем брода", објашњава директор марине у Атини Апостолис Ејтимијакос.

У бродоградњи страхују од губитка радних места, у маринама се плаше да ће стране јахте једноставно отпловити из Грчке и усидрити се у суседној Турској, Хрватској или негде где су порези нижи.

Преговори о финализацији трећег пакета кредитне помоћи Грчкој предвиђају најмање 80 милијарди евра током три године, а који је у преговорима с ЕУ и ММФ-ом прихваћен у начелу.

Очекује се да би ова помоћ могла да буде одобрена до 20. августа, када доспева исплата нових рата дугова, већих од три милијарде евра.