"Мигови" стигли у Украјину, за сада без одговора одакле

"Украјинске оружане снаге добиле су додатне авионе и резервне делове, како би оштећени авиони могли да се врате у акцију", рекао је Кирби, не наводећи, међутим, из којих су земаља "мигови" стигли у Украјину.

Портпарол Пентагона је, истовремено, рекао да авиони "нису амерички", али да су САД организовале допремање резервних делова, али "не и целих летелица".

Украјинске оружане снаге су, међутим, убрзо демантовале да су "добиле нове авионе", наводећи да су у сарадњи са америчком владом достављени делови за летелице, који ће "омогућити да се у службу уведе више опреме". 

Кирбијева изјава уследила је неколико дана пошто је Вашингтон најавио да ће у Украјину упутити неколико хеликоптера "Ми-17" произведених у Русији, који су, претходно, били намењени авганистанским снагама безбедности.

Иако за сада није познато одакле су Украјинцима стигли "мигови", све очи су упрте у Пољску и Словачку, пре свега јер су ове две државе и раније исказивале спремност да се одрекну совјетских летелица у замену за бржу испоруку нових америчких борбених авиона, Ф-35 за Пољску и Ф-16 за Словачку.

Владе у Варшави и Братислави се нису директно оглашавале о овом питању, али је портпарол пољске владе Пјотр Милер рекао да се "Пољаци не хвале количином помоћи коју пружају Украјини".

"Не желим да причам о оружју. Те ствари се раде у тишини. Будите уверени да Пољска пружа неопходну помоћ Украјини… Украјинци и сами кажу да Пољска пружа највећу помоћ ове врсте", рекао је портпарол владе у Варшави пољској телевизији ТП1.

Словачка је, пошто је донирала батерију противваздухопловних пројектила С-300, показала спремност да Украјинцима поклони и пет преосталих исправних авиона "Миг-29", али није познато колико је далеко одмакло остварење те идеје.

Изјава портпарола Пентагона уследила је пошто су се на друштвеним мрежама појавили снимци "мигова-29" офарбаних у боје украјинског ратног ваздухопловства натоварених на камионе "негде на прилазима Украјини".

Пољска је почетком марта понудила Вашингтону да у америчку базу Рамштајн у Немачкој "одмах и бесплатно" упути све расположиве "мигове 29", али је тај потез изненадио званичнике САД, који су убрзо одбацили идеју Варшаве као "неизводиву".

"Власти Републике Пољске, после консултација са председником и владом, спремне су да упуте – одмах и без надокнаде – све своје 'мигове 29' у базу Рамштајн и ставе их на располагање влади САД", саопштила је 9. марта пољска влада.

Сагу о јурњави за половним "миговима" покренуо је, одмах по почетку рата у Украјини, шеф ЕУ за спољну политику Жосеп Борељ, обзнањујући план Брисела да Кијеву обезбеди борбене авионе из арсенала чланица Уније, које су некада биле део Варшавског пакта.

Све очи су, истог трена, упрте у Румунију, Бугарску, Словачку и Пољску, које нешто више од три деценије од распада овог војно-политичког савеза и даље у наоружању имају неке од верзија авиона "Миг-29" и јуришних "Су-25".

Европски званичници су рачунали на десет словачких, 23 пољска и 16 бугарских авиона "миг-29", иако су све те државе у процесу замене тих летелица новијим, западним моделима.

Иако је Борељов иницијални план о брзој испоруци "мигова" Украјини пропао, амерички државни секретар Ентони Блинкен није одустајао од ове идеје, нудећи летелице Ф-16 у замену за "авионе на којима би Украјинци могли да лете".

"Сарађујемо са Пољском како бисмо обезбедили било шта што можемо да дамо Украјинцима. Подржавамо их да Украјинцима обезбеде мигове, сухоје, авионе на којима Украјинци могу да лете", рекао је Блинкен у марту.