Светска банка: Привредни пад Украјине износиће 45 одсто ове године

Економски шокови рата појачавају и даље присутне утицаје пандемије ковид-19, због чега ће привредна активност региона опасти за 4,1 одсто ове године, у односу на предратну пројекцију раста од три одсто, наводи се у извештају Светске банке.

Ово би био други економски пад за две године, и двоструко већи од пада изазваног пандемијом током 2020. Очекује се да ће привредни пад Украјине бити процењених 45,1 одсто, иако ће размере пада зависити од трајања и интензитета рата.

Погођена санкцијама без преседана, привреда Русије већ је запала у дубоку рецесију, а производња ће према пројекцијама опасти 11,2 одсто у 2022.

"Размере хуманитарне кризе изазване ратом су запањујуће. Руска инвазија задаје масиван ударац украјинској привреди и наноси огромну штету инфраструктури", изјавила је Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за регион Европе и централне Азије.

Рат појачава растућу забринутост у погледу оштрог глобалног економског успоравања, растуће инфлације и дуга, као и скока сиромаштва.

Економски утицај се простире кроз различите канале, укључујући робна и финансијска тржишта, трговинске и миграционе везе и негативан утицај на поверење.

Које све земље ће ући у рецесију 

Рат такође тешко погађа растуће и земље у развоју у Европи и централној Азији, региону који је већ био на прагу економског успоравања ове године због и даље присутних ефеката пандемије.

Поред Русије и Украјине, Светска банка очекује да ове године и Белорусија, Киргиска Република, Молдавија и Таџикистан уђу у рецесију, док су пројекције раста смањене за све економије због преливања ефеката рата, слабијег раста у еврозони од очекиваног и берзанских, трговинских и финансијских шокова.

Регион увози око 40 одсто пшенице из Русије и Украјине, а земље централне Азије и јужног Кавказа увозе око 75 одсто и више. Русија је такође главна извозна дестинација за многе земље, док дознаке из Русије чине близу 30 одсто БДП-а у неким земљама централне Азије (Киргиска Република, Таџикистан).

"Рат у Украјини и пандемија још једном су показали да кризе могу да изазову распрострањене економске штете и врате годинама уназад доходак по становнику и остварена развојна достигнућа", каже Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња Светске банке за Европу и централну Азију.

"Владе у региону треба да ојачају своје макроекономске резерве и кредибилност својих политика са циљем сузбијања ризика и деловања у случају нарушених трговинских и инвестиционих канала; да ојачају механизме социјалне заштите ради заштите најрањивијих група, укључујући и избеглице; и да очувају фокус на унапређење енергетске ефикасности како би се обезбедила одржива будућност."

Велики талас избеглица из Украјине 

Дубока хуманитарна криза подстакнута ратом је један од најснажнијих ефеката иницијалног глобалног шока и вероватно ће остати једна од најтрајнијих заоставштина конфликта. Талас избеглица из Украјине у суседне земље учиниће претходне кризе занемарљивим, наводе у Светској банци.

Као резултат тога, подршка земљама домаћинима и избегличким заједницама биће од пресудног значаја, а Светска банка припрема програме оперативне подршке суседним земљама како би покриле нарасле финансијске потребе због прилива избеглица.

Како истичу у Светској банци, ратом подстакнут скок глобалних цена нафте такође истиче потребу за енергетском безбедношћу роз веће снабдевање енергијом из обновљивих извора и брже пројектовање и примену обимних мера енергетске ефикасности.