Јужнокорејске муке због рата у Украјини – телевизори и паметни телефони у вртлогу санкција

Јужнокорејске компаније које послују у Русији нашле су се у "небраном грожђу", а узроци нису само општи притисак Запада да се Москва казни за интервенцију у Украјини и проблеми у снабдевању и плаћању које проузрокују међународне санкције, већ и опасност да њихов удео на руском тржишту по окончању конфликта преузму кинески ривали.

Штавише, и сама влада у Сеулу може претрпети политичке последице због тога што се придружила санкцијама Запада против Москве, будући да је Русија протеклих година играла важну дипломатску улогу у настојањима да се формално потпише споразум о окончању Корејског рата, који би битно допринео ублажавању војнополитичких тензија на истоименом полуострву.

У свему томе треба тражити разлоге зашто јужнокорејске компаније за сада не објављују повлачење из пословања у Русији, како то чине америчка и друга западна, па и поједина јапанска, предузећа.

Муке "Самсунга"

Када је у питању Јужна Кореја, пажња азијских медија нарочито је усмерена на понашање конгломерата "Самсунг", чија су предузећа одговорна за близу петину укупног обима економије те далекоисточне земље са више од 51 милион становника.

Та група прошле године је приходовала чак 3,3 милијарде америчких долара од продаје својих производа у Русији, као што су паметни телефони, телевизори и други уређаји за домаћинство.

"Самсунг", који држи око 31 одсто светског тржишта у продаји телевизора, поседује фабрику тих уређаја у Калуги, у близини Москве, која покрива земље бившег Совјетског Савеза. Он има и удео од чак 34 процента на руском тржишту паметних телефона.

Због проблема у снабдевању деловима и плаћању, "Самсунг" је обуставио рад у својим постројењима у Русији, па и продају, те чак уклонио слово "З" из имена једног од својих модела телефона из серије "галакси", али, као што је већ поменуто, није извршио потпуно повлачење с руског тржишта.

Он се, међутим, налази под јаким притиском из САД, које прете да омету његове планове за отварање нове фабрике полупроводника у Тексасу.

Када су телевизори у питању, евентуално одустајање "Самсунга" од пословања у Русији искористили би његови ривали, кинески произвођачи телевизора "ТЦЛ" и "Хајсенс", те телекомуникациони гигант "Сјаоми", који има учешће од 20 посто у руском тржишту мобилних телефона.

Источноазијски медији, заправо, пишу да су кинеске компанија не само наставиле продају у Русији, већ и понудиле попуст на своје производе како би искористиле за њих повољну прилику насталу услед застоја у раду "Самсунга" и још једног јужнокорејског гиганта електронске индустрије "ЛГ", који је такође привремено обуставио извоз у Русију.

Између чекића и наковња

Када је избио рат у Украјини, јужнокорејска влада се придружила санкцијама које су против Москве увели Вашингтон и Брисел, али није запретила сопственим оригиналним мерама као Токио, који има територијални спор с Русијом, што добро одражава њен геополитички положај као војно-политичког савезника САД на који конфликт у Украјини нема директан безбедносни утицај.

Јужнокорејски председник Мун Џе Ин тада је позвао на дијалог и преговоре, а Министарство иностраних послова у Сеулу издало саопштење у којем је објавило да се придружује напорима међународне заједнице да се заузда инвазија и оствари мирољубиво решење, укључујући ту и спровођење санкција.

У склопу њих, на пример, брзо је ограничен извоз напредних корејских технологија које би могле наћи примену у војним дејствима.

Међутим, влада у Сеулу до сада није позвала компаније у земљи да потпуно прекину везе са Русијом. Главни разлози за то су чињеница да економска размена са Русијом последњих година осетно расте и то да две државе у последње три деценије имају релативно добре политичке билатералне односе.

Јужнокорејски аналитичари, рецимо, истичу помоћ коју је Москва пружила 1991. да њихова земља, која је до тада деценијама имала само статус посматрача, буде примљена у Уједињене нације као пуноправни члан.

Треба и рећи да је Русија важан члан групе од шест држава која ради на томе да се Северна Кореја убеди да одустане од развоја нуклеарног оружја, те да се формално потпише мир између Пјонгјанга и Сеула којим би званично био окончан Корејски рат.

Трговинска размена између Јужне Кореје и Русије је у 2021. години износила преко 27 милијарди долара, упркос епидемији новог коронавируса.

Јужна Кореја у Русију углавном извози аутомобиле, електронику, машине и делове за исте, док највећа земља света далекоисточној држави испоручује пре свега течни гас, а онда и производе животињског порекла и метале.

Русија је десети по величини трговински партнер Сеула, у који се годишње одлива 1,6 посто корејског извоза, и земља из које долази 2,8 процената робе и услуга која република с јужног дела Корејског полуострва добави из иностранства.

Москва у Јужној Кореји види важног инвеститора који би могао да битно допринесе економском развоју руског далеког истока и муштерију за руску нафту и гас који помаже да се диверзификује извоз тих енергената.

Влади у Плавој кући у Сеулу и јужнокорејским компанијама које су, као и многе друге државе и економски субјекти широм света, уклештене између чекића и наковња услед глобалног геополитичког окршаја САД и Русије, несумњиво би одговарало да се сукоб у Украјини што пре заврши и санкције према Москви брзо ублаже и укину.