Професор Мусабеговић објашњава како је Запад практично почео да брани рубљу

Након одлуке Москве да гас "непријатељским земљама" продаје само у рубљама дошло је до промена на берзама. Професор Исмаил Мусабеговић каже за РТС да је плаћање у рубљама нешто што је релативно ново, да још није реализовано и да треба разумети шта то значи.

"У суштини, рубљу брани Централна банка Русије и када су овакве ситуације и када су санкције рубља видели смо одмах губи вредност због војних операција и онда централна банка интервенише на отвореном девизном тржишту и купује или продаје у зависности који су лимити стављени за осцилације дневне неке валуте", објашњава Мусабеговић.

Истиче да је, у ситуацији када је суочена са санкцијама, руска централна банка онемогућена делом зато што се то ради из девизних резерви.

"Ниједна централна банка на дуги рок није одбранила своју валуту. Тако да потез Русије сада је у ствари да Запад брани рубљу тиме што ће тражити да купи рубљу да би платили робу", објашњава Мусабеговић.

Наглашава да је цела ситуација доста компликована. "Све валуте се тргују на тржишту које се назива Forex – то није једна берза, већ међубанкарско тржиште, где се валуте купују и продају између пословних банака", додаје професор.

"Ово ће имати неког утицаја ако се појави, сигурно јачање рубље, јер она је са 78 после операције отишла на 140, па се смањила на 97. После изјаве Путина сада је већ она негде око 100", додаје Мусабеговић.

"Тако да је питање шта ће се догађати са рубљом и курсевима, јер ће увек бити једна валута на коју ће се ослањати у обрачуну свих тих трансакција половних. Треба сачекати и видети да ли је то политички маркетинг", поручује професор.

Враћа ли се Русија на међународна финансијска тржишта

Наводи да је Русија од 2014. покушавала да изврши дедоларизацију, односно да плаћање буде у другим валутама, као и да је и раније помињала плаћање у рубљама.

"Овим потезом би Запад практично бранио рубљу од неког великог пада", додаје он.

На питање да ли то практично значи враћање Русије на међународна финансијска тржишта, Мусабеговић каже да да, али да су финансијска тржишта у специјалном режиму према Русији.

"Ако би се вратила, део санкција би морао да се укине, јер не би могла ниједна трансакција да се обавља, а стоје санкције какве јесу, то би било против закона те земље која је увела санкције или групе земаља", наводи Мусабеговић.

"Русија за сада незамењива као извор енергената за Европу"

Говорећи о томе какве цене гаса и нафте можемо очекивати, Мусабеговаић каже да ће све зависити од тога колико ће трајати сукоби.

"Оно што је Америка понудила Европи то је неких 15 милијарди кубика годишње за ову годину и до 50 милијарди кубика до 2030. године. Европа користи негде око 175 милијарди кубика. То значи да и 50 милијарди ће бити само једна трећина онога што је Европи потребно за потрошњу гаса", наводи професор.

Сматра да је Русија за сада незамењива, у следећих десетак година, као извор енергената за Европу.

"Мислим да ће цене зависити углавном од тих политичких односа. Што пре се смири ситуација са Украјином и дође се до неког мировног решења – цене ће се стабилизовати", истиче он.

Колике су руске резерве

Када је реч о руским резервама злата и девиза, Мусабеговић наводи да Руси имају око 640 милијарди долара у резерви, од тога око 300 милијарди је замрзнуто по свету, јер централна банка своје резерве у одређеним валутама држи у тим земљама у чијим валутама и чува резерве.

"Те резерве су механизам којим централна банка Русије брани курс и одржава стабилност цена. То је као да сте боксеру завезали једну руку и пустили га да боксује. Процењујем да Руси имају добар део резерви – неких 150 милијарди у јуанима и злато ван домашаја оних земаља које су им увеле санкције. Они имају механизме, доста отежано ће то радити, али имају механизме да бране курс. Колико ће бити успешни зависи од многих околности, односа великих сила – Америке, Кине и Русије, а ту је Индија. Већ видимо назнаке поделе на један део који представља Европа и Америка и други део који представља Русија и Кина", поручује Мусабеговић.

Говорећи о томе што је Русија најавила да ће се гас осим у рубљама плаћати и биткоином, професор каже да су криптовалуте веома ризичне, јер имају велике осцилације.

"Свака изјава било кога, у овом случају Путина, да ће прихватити биткоин је одмах повећала његову вредност", додаје он.

"Што дуже траје војни сукоб то ће бити веће економске последице"

Када је реч о плаћању између земаља, Мусабеговић каже да је Русија од 2014. године била суочена са санкцијама и да их је то приморало да праве билетералне споразуме.

"То значи да се плаћања врше у локалним валутама. Значи, набавка робе из Кине ће се плаћати у јуанима, набавка робе из Русије у рубљама", наводи он.

Истиче да ће ти билатерални споразуми бити важни.

"Поред тога псотоји тај паралелни SWIFT – SPFS. Пандан SWIFT-у само што је много мањи и у развојној је фази. SWIFT има 11.000 банака у систему, а овај руски систем око 400", каже Мусабеговић.

Напомиње да једном када се уведу санкције оне се тешко укидају. 

"Сваки економски рат води се да би се супротна страна економије разорила. Што дуже траје овај војни сукоб то ће бити веће последице у економијима свих земаља и оних које су увеле санкције и оних којима се санције уводе – Русије и Белорусије. Тај дуги процес може довести до рецесије, сигурно ће оставити последице на БДП Русије, који је у последњих 15 година растао. Једном када се уведу санкције проблем је што оне трају годнама и јако их тешко скинути, а то не иде у добром правцу за сада", закључио је Мусабеговић.