Може ли Украјина брзим колосеком у ЕУ, ко се све нада инстант чланству

Очекивано, у усвојеној декларацији лидери ЕУ осудили су Русију и Белорусију због агресије на Украјину, обавезали се на финансијску и политичку помоћ Украјини, али изостала је гаранција убрзаног пријема Украјине у ЕУ, како је тражио председник Володимир Зеленски, а са друге стране нису ни затворена врата за чланство.

На месту које сведочи о разним фазама дуге европске историје, лидери ЕУ окупљају се у тренутку који делује као нова историјска прекретница. Изнад свега, циљ је послати поруку јединства и солидарности са Украјином.

Али може ли та солидарност, у околностима потпуно другачијим него пре неколико недеље, да иде и до отварања брзог колосека за чланство Украјине у ЕУ?

"Потребно је да у овом тренутку пошаљемо снажну поруку Украјини, али морамо да будемо и опрезни. Не верујем да је могће отворити процедуру за пријем земље која је у рату. Али не можемо ни да затворимо врата и кажемо да се то никад неће десити, то би било неправедно", рекао је Емануел Макрон, председник Француске.

Марк Руте, премијер Холандије, навео је да је разговарао са председником Зеленским о томе.

"Брзи колосек за пријем заправо не постоји. То је у вези и са Западним Балканом. Северној Макеоднији и Албанији биле су потребне године за статус кандидата. Украјина је део Европе и треба да видимо каква практична решења су могућа", напоменуо је Руте.

И познаваоци процеса указују да је до сада пут ка чланству трајао годинама, некада и деценијама, али, да су можда могући преседани.

"Инстант чланство у ЕУ се десило само једном у историји. То је било уједињење Немачке, када је Демократска Република Немачка постала преко ноћи део савезне Немачке, и део ЕУ. Постоје моменти у историји када такве одлуке постају могуће", рекао је новинар Еурактива Горги Готев.

Европске дипломате кажу да новоностала ситуација у Европи може да донесе нови замајац за брзи пријем Западног Балкана, али да ће земље које инсистирају на испуњавању критеријума, наставити да то чине - без обзира на нову геополитичку реалност.

Дебата из Версаја показује да је Европа била спремна и за неке мере без преседана, за шта би у нормалним околностима биле потребне године за такве одлуке. Са друге стране, поставља се питање унутрашњег уређења ЕУ, како би могла да изгледа са понтенцијално десетак нових чланова.

Када је реч о Србији, како се може чути у Бриселу и званично и незванично, она је гласањем у УН успела да избегне ризик да јој став према Украјини и Русији тренутно буде проблем на путу ка ЕУ.