Епархија рашко-призренска: Провокативне оптужбе Приштине да нелегално обнављамо верске објекте

Епархија рашко-призренска је реаговала након текста на порталу Коха у којем приштинско Министарство културе оптужује Епархију да врши обнову манастира Бањске без одобрења власти у Приштини.

Како Епархија наводи, косовски министар културе је 6. октобра упутио писмо епископу рашко-призренском Теодосију са понудом да Министарство процени и обнови штету у манастиру Бањска, а писмо је у Епархију званично стигло тек 11. октобра.

Из Епархије указују да дијалог у Бриселу, између осталог, предвиђа формализацију статуса Српске православне цркве на Косову и Метохији, те да влада у Приштини истовремено отворено крши закон о специјалним заштићеним зонама и одлуку Уставног суда у вези земље манастира Високи Дечани, која се не извршава већ седам година и коју садашња влада у Приштини потпуно игнорише.

На оптужбе Приштине да црква неовлашћено обнавља заштиту својих верских објеката, у Епархији истичу да су "крајње провокативне и сасвим нетачне".

"Епархија рашко-призренска има своју службу за заштиту културне баштине на челу са гђом. Светланом Хаџић и све што је ових година рађено у санирању штете која је начињена првенствено у таласу бројних напада наоружаних албанских екстремиста на светиње СПЦ, урађено је у сарадњи са међународним и експертима које ангажује СПЦ", наводе из Епархије.

Подсећају да је у периоду 2005-2010. СПЦ сарађивала под руководством Савета Европе и са косовским представницима тадашњег Министарства културе и том приликом је поправљена штета на 30-ак оштећених или уништених цркава и манастира које су страдале у Мартовском погрому 1999. године.

"Али тада је однос косовских институција према СПЦ био толерантнији и било је простора за сарадњу. Ситуација се у међувремену, посебно у последње три године вишеструко погоршала. У атмосфери у којој су објекти СПЦ и даље изложени случајевима вандализма, пљачки и напада, које косовска полиција углавном не успева или не жели да реши, нити их карактерише као кривична дела са верском или националистичком позадином, потпуно је неоправдано оптуживати Цркву да не брине о својим верским објектима", наводе из Епархије.

Подсећају да се Српска православна црква на просторима Косова и Метохије суочава са бројним другим нерешеним питањима, међу којима су и већ поменута питања одбијања извршавања одлуке Уставног суда Косова из 2016. о регистрацији земље манастира Високи Дечани и проблем градње транзитног пута за Црну Гору кроз заштићену зону манастира Дечани (што је од стране правних тимова ЕУ и ОЕБС-а оцењено као кршење закона о специјалним заштићеним зонама).

Проблем са нацртом закона којим сеукидају права СПЦ

Од скора се појавио и проблем нацрта закона којима се укидају постојећа права СПЦ, а косовска полиција и даље не дозвољава приступ свештенству и верницима и обављање верских обреда у храму Христа Спаса у Приштини и поред тога што је реч о верском објекту који је изграђен у складу са законом, и који је, заједно за земљиштем, уписан у катастру као имовина СПЦ.

"Такође се наставља негативан однос косовских институција према Цркви и нашем идентитету уз покушаје културне апропријације српских православних цркава и манастира уз честе текстове у медијима који преносе изјаве појединих "експерата" и "историчара" који шире отворену верску и националну мржњу", указују из Епархије.

Додају да већ годинама не могу да обнове нити да приступе једном броју својих верских објеката због забране косовске полиције или противљења општинских власти.

"Наглашавамо да су ово проблеми који су јасно препознати и у међународној заједници, о којима редовно разговарамо са ЕУ, ОЕБС-ом и амбасаодрима Квинте и других земаља, и који се сваке године помињу у званичним извештајима као озбиљан пропуст у функционисању косовског друштва у односу на верске слободе СПЦ (нпр. годишњи извештаји Стејт Департмента). Овакав однос супротан је основним начелима владавине права и заштите људских и права невећинских заједница и не доприноси изградњи демократског друштва", преносе из Епархије.

Подвлаче да Српска православна црква никада није била затворена за дијалог, али да у њој сматрају да дијалог мора бити заснован на макар минималном степену поверења и да се морају што пре решити питања која су много ургентнија и тичу се владавине права и закона, као и фундаменталних верских слобода.

Нема штете на храму манастира у Бањској

Из Епархије обавештавају јавност да штета у манастиру Бањска 24. септембра није причињена на храму и у историјском делу манастира, већ је реч о поломљеној металној капији, која је новијег порекла, као и оштећењима на објекту гостинског конака ван главног комплекса манастира, што захтева браварске и столарске радове, и да је Епархија рашко-призренска већ сакупила потребна новчана средства за ове поправке, захваљујући донацији Фондације манастира Хиландара и да ће штета убрзо бити санирана.

"Заштита верских објеката и споменика културе је од великог значаја, посебно за нашу Цркву, која ове објекте користи као жива богослужбена места. Зато је крајње је неодговорно оптуживати Цркву, која улаже огромне напоре да сачува своју баштину од рушења и скрнављења на Косову и Метохији у последње 24 године, да се наводно неодговорно односи према ономе што представља темељ нашег идентитета и опстанка у атмосфери континуиране етничке дискриминације", закључују из Епархије.