Проширење ЕУ – да ли је 2030. рок или обећање

Још један самит Европске уније и још једна дилема – да ли је 2030. рок или обећање. Пред самит из Брисела стигла је рачуница колико би садашње чланице коштао долазак нових, а један од лидера ЕУ Жозеп Борељ поручује – битно је имати рок, јер проширење већ предуго траје. Некадашњи председник Европске комисије Жан Kлод Јункер ипак сматра да је горе од изостанка обећања неискрено обећање о проширењу.

За нешто више од месец дана, два велика скупа земаља кандидата и земаља чланица. И у Словенији и у Шпанији из Европске уније иста навигација – да се прошири до 2030.

"Морамо да договоримо шта ће бити наши приоритети у будућности", истакао је Шарл Мишел, председник Европског савета.

До тада, каже, они који желе да приступе знају шта им је чинити. Зна и Унија. Проширење је геостратешко улагање у мир – стоји у декларацији из Гранаде.

"Мир, стабилност, сигурност. Дакле, све оне елементе који су потребни овом региону. Уколико долази до тог проширења, свакако би било добро да оно иде заједнички за све земље", сматра Деспот Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука.

"Видели смо да када се уђе у дебату о конкретним питањима, постоје и многе сумње и резерве, рецимо код земаља Бенелукса. Белгијски и холандски премијер су говорили у том смислу и истицали да не треба говорити о датумима, изражавали сумњу да су датуми добар метод, као и у спремност земаља кандидата", наводи Душан Гајић, извештач РТС-а из Брисела.

Који је аргумент противника проширења

Дебата је, оцењује, тек кренула. Најчешћи аргумент против је да су земље преговарачи на различитим нивоима. Ипак, није неочекивано и да они политички пресуде проширењу.

"Прилично је неизвесно ко, када и зашто постаје чланица ЕУ и ту је ЕУ можда мало изгубила на свом кредибилитету, али свакако то је према свим овим стратешким документима и Србије и других земаља очигледно изабрани правац, тако да неће бити одступања. А ЕУ видећемо како ће поступати у наредном периоду и да ли ће, примера ради рат у Украјини утицати на те промене. Очигледно је утицао на једну нову енергију ка проширењу. Да ли ће се она заиста имплементирати убрзо, ја сам скептичан", наглашава Ковачевић.

Тишина Берлина

А да ли тишина Берлина слути скептицизам? Упућени ту тезу одбацују. Подсећају, Олаф Шолц је можда и одиграо и кључну улогу у наговору Емануела Макрона да по избијању рата на истоку Европе промени политику и идеју проширења стави на агенду.

"Немачка не воли да лицитира са датумима зато што сматра да би сваки кандидат морао у складу са резултатима реформи да на неки начин одредити свој датум. Шолц би можда и подржао јавно ту идеју о 2030. години да немају у сопственој влади људе попут либерала који нису баш расположени за проширење ЕУ или Зелени који инсистирају на томе да се у складу са критеријумима шири ЕУ. Са друге стране, његов фокус је више како убедити већ чланице ЕУ да се постигне реформа око неколико кључних питања", објашњава Ненад Радичевић, извештач РТС-а из Берлина.

Око којих тешко да има договора – промена начина гласања, пре свега о вођењу спољне политике, о пољопривреди – која грана ће се највише финансирати, како ће се распоређивати фондови.

Проширење ЕУ највише би коштало заједнички буџет

Зато је фокус Немачке прво унутрашње реформе, па остало. А између осталог, Макрона ништа не кошта да обећава у време последњег мандата. А проширење Уније највише би коштало заједнички буџет. Пријем потенцијално осам или 10 нових, сиромашнијих од европског просека, за 27 чланица значило би веће уплате у касу него што би из ње добијале.

"Могуће решења су да се повећају доприноси земаља чланица како би се увећао буџет или да се он увећа на неки други начин, рецимо кроз директне приходе у европски буџет, кроз порезе и таксе, а не преко доприноса земаља чланица или да се редукују политике које се финансирају на европском нивоу како би било могуће наставити са финансирањем по садашњим правилима", истиче Гајић.

"Пре свега, на Западном Балкану су сувише мале земље да би се тај баланс тога колико се даје у ЕУ буџет много пореметио. Међутим, уколико се разматра улазак Украјине, то би потпуно пореметило баланс у смислу да би земље које су углавном нето примаоци из европског буџета попут, на пример Пољске, одједном више давали у европски буџет него што би добијали. Самим тим би и њихова тежина у преговорима унутар ЕУ порасла. Нисам сигуран ни да Варшава то жели, али ни пре свега Берлин", каже Радичевић.

Kад се пре три године одлучивало о седмогодишњем заједничком европском буџету у Бриселу се преговарало четири дана и четири ноћи. Нема сумње, кажу познаваоци, следећи пут кад то питање дође на дневни ред, требаће и више времена да стигну до заједничког "да".