Угљеша Марковић и Павле Грбовић – да ли ће 2023. бити година одлуке о Косову и Метохији

У Давосу, где се одржава Светски економски форум, јуче се чула порука да ће 2023. бити једна од најтежих година и да то не важи само за економију него и, када је о Србији реч, у вези је са најважнијим државним питањем. Председник Александар Вучић је казао да су пред Србијом тешка времена, нарочито имајући у виду политички разговор који је имао са Мирославом Лајчаком.

Павле Грбовић истиче да је очигледно да постоји једна врста дипломатске офанзиве како на Београд тако и на Приштину и да је кључно да су међународни актери, пре свега САД и ЕУ, спремни да преузму активну улогу у том дијалогу, не само посредну. 

"Потпуно је и јасно због чега је 2023. означена као кључна, иако заиста ништа у животу није коначно, па тако не можемо ни рећи да ће сасвим сигурно доћи до неког решења. Разлог је веома једноставан, 2024. је година када следују избори у Европском парламенту, када истиче мандат Мирославу Лајчаку. Такође, 2024. су избори у САД и тешко да ће се неко у том периоду бавити односима Београда и Приштине, тако да гледају да у овом времену дођу до неког решења", сматра Грбовић.

Истиче да је увек за квалитетно решење, не за неко брзо и коначно које неће довести до онога што је суштина дијалога, а то је, наводи, нормализација односа.

"Чињеница је да је у садашњим условима такво решење немогуће, међутим, околности у којима данас делујемо нису плод судбине, већ су производ политичких процеса и деловања политичких актера који те околности могу да промене и створе атмосферу у којој је могуће доћи до договора", сматра Грбовић.

У супротном, наглашава, оно што прети да се деси на КиМ јесте да се продуби сукоб око територије на којој на крају нико не жели да живи. Упозорио је да већ долази до драстичног одлива становништва с КиМ, јер тамо све мање људи жели да живи. 

Марковић: Не можемо да разговарамо о признању

Угљеша Марковић истиче да је важно да се постигне договор који би био одржив, међутим, од 2013. године, када је потписан Бриселски споразум, приштинске власти нису одмакле ни од једног слова тог споразума. 

"Мислим да све то не води дугорочном решењу. У сваком случају, када разговарамо о КиМ треба да разговарамо о нормализацији односа, о свакодневици, животу који доле треба да се успостави, али не можемо о ономе на чему се инсистира, а то је признање", нагласио је Марковић. 

Нада се да признање самопроглашене државе Косово није прихватљиво ни за кога у Србији, али да морамо да разговарамо о будућности, привреди, образовању, култури.

"Ми смо дошли сада до тога да једна велика већина земаља у УН не признаје самопроглашену државу Косово. У последње време смо имали десет земаља које су повукле признање и тај процес се наставља. С друге стране, пет земања ЕУ такође не признаје", указује он.

Наглашава да дугорочно решење не може да буде продукт тога да Србија пристане на све што тражи једна страна.

"Ту онда нема решења, нема договора. Имамо своје услове. Наш интерес није само ЗСО већ и заштита културних добара, да се обезбеди опстанак и повратак Срба на КиМ", прецизирао је Марковић.

Сматра да ни обичном народу на КиМ није примарно, поред животних проблема, да ли ће бити признања или не. 

Рачак – политичка провокација

"Јасно је да је реч о политичкој провокацији, веома је добро познато и Куртију и свима који су пласирали ту тезу каква ће уопште бити реакција српске јавности на помињање Рачка и контроверзе које све то вуче", указује Грбовић.

Сматра да је направљена грешка пре свега од стране ЕУ и САД што је допуштено косовском судству и тужилаштву да они процесуирају тако важне предмете као што су ратни злочини.

"Косовско друштво није достигло ниво демократског развоја, нити су институције у Приштини достигле тај ниво интегритета независности, непристрасности да могу да одлучују о тако важним темама", наглашава председник Покрета слободних грађана.

Марковић је подсетио да је Рачак био повод за бомбардовање СРЈ 1999. године.

"Тај Рачак је у свим оптужницама у фамозном Хашком трибуналу, који је по мом личном суду направљен да би судио пре свега српској страни, чак и у таквом једном трибуналу та оптужница је пала. Код покојног председника Слободана Милошевића и код Николе Шаиновића и код председника Србије Милана Милутиновића", нагласио је Марковић.

То значи, истиче, да није било уопште елемената онога о чему се говорило, што је био повод за бомбардовање и након њега за све што је следило.