Таковска 10: Косово и Метохија, политичко или надстраначко питање

Представници владајућих и опозиционих странака расправљали су у емисији Таковска 10 о ситуацији на Косову и Метохији.

Председник Народне странке Вук Јеремић рекао је да за одлуку Приштине да забрани патријарху Порфирију да уђе на Косово и Метохију нема никаквог оправдања.

"Ово је јако тежак тренутак и мислим да би требало да искажемо јединство и солидарност са нашим народом у покрајини, али и са нашом црквом, јер светиње Српске православне цркве на Косову и Метохији су најтрајнија тапија коју имамо над тим делом наше територије", истакао је Јеремић.

Председник странке Заједно за Србију Небојша Зеленовић је рекао да је неприхватљиво да поглавар једне верске заједнице не може да посети светиње на Косову и да му то онемогућава тамошња власт. "Забринут сам као и сви грађани за све наше суграђане на Косову и Метохији и не само на северу и у Косовској Митровици, који су на барикадама", додаје Зеленовић.

"Чули смо ових дана да је те људе неко натерао да тамо буду. Просто је невероватно да неко може неког да натера било кога да 16 или 18 или 20 дана циче зиме буде на барикадама. Ти људи су тамо престрављени, али нису само они, већ и људи који живе јужно од Ибра", указао је Зеленовић.

Потпредседник Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић је рекао је срамотан и скандалозан потез привремених приштинских институција да оненемогуће патријарху Порфирију да борави на простору Косова и Метохије.

"Они се нису задовољили таквом одлуком и већ су отишли корак даље, тако што су постављали некакве ултиматуме, који представљају врхунац лицемерја", додао је Милићевић. 

"За барикаде не може да окриви Београд, то је легитимно право Срба"

Милићевић се сагласио са констатацијом Зеленовића да за барикаде нико не може да окриви Београд и да је то легитимно право Срба са простора Косова и Метохије да бране своја елементарна људска права.

Члан председништва Српске напредна странке Миленко Јованов је изјавио да је забрана патријарху порука Србима на Косову и Метохији да њихово присуство тамо није пожељно, али не само од стране Приштине.

"Приштину неко подржава. Нико не може да ме убеди да је Курти најмоћнији политичар у Европи који може да ради шта хоће и нико не може да му каже да ово што ради води Балкан и овај део Европе у сукоб, у рат. Са друге стране, није није било реакција међународние заједнице, то су неке реакције које само испуњавају форму, да се нешто каже. Такве реакције боље и да не долазе", сматра Милићевић.

Став САД и улога Савета безбедности

Коментаришући поруку америчког амбасадора Кристофера Хила да је важно да патријарх буде са Србима на КиМ, али и изјаве руског амбасадора и других званичника, Јованов оцењује да је немогуће замислити да Курти ради било шта без барем ћутања оних који су их створили.

Међутим, додаје да се САД битно другачије понашају од представника ЕУ и да барем имају жељу да покажу да кажу нешто конкретно и позитивно.

Јеремић је оценио да је у овом тренутку много опасније ако се ситуација са Куртијем користи не би ли се Београд приморао на то да дође до окончања статусног процеса и разговора о столици Приштине у Уједињеним нацијама.

"Пре свега мислим на кључне западне чиниоце, да покушавају да ову ситуацију и страх који данас постоји међу грађанима на Косову и Метохији искористе не би ли натерали Београд на уступак који по мени нипошто не би смео да буде направљен, а то је чланство Косова у Уједињеним нацијама", нагласио је Јеремић.

Подсетио је да чланице Савета безбедности имају кључну улогу о пријему нових чланица, а да Русија и Кина имају став да ће учинити оно од њих буде тражио тражио Београд.

Милићевић се сагласио Јовановим да је потпуно јасно да Курти има подршку Квинте, доброг дела међународне заједнице и како је то председник Александар Вучић истакао - и Немачке, и да покушава да убрза читав процес, јер сви они заједно то сагледавају као једну завршну фазу да приморају Србију да самовољно призна самопроглашену независност Косова.

Шта су предлози за решење, а шта црвене линије

Небојша Зеленовић сматра да Београд мора имати некакву понуду, пошто у суштини од времена потписивања Бриселског споразума нема решења.

"Решење може бити то да се одржи међународна конференција о Западном Балкану у којој ће актери бити Европска унија, Брисел као први и најважнији партнер, место где ми желимо да стигнемо, али и земље Квинте, које су очигледно овде најутицајније. Ми такође верујемо да у том договору треба да направимо са свим ентитетима Западног Балкана, са свих шест, договоре око заједничке безбедности и одбрамбене политике", навео је Зеленовић.

Сматра да Русија и Кина нису потребни. "Нису нам потребни Руси, нису нам потребни Кинези да би се овде заокружила ствар. Ово је питање Западног Балкана и Европске уније и треба тако заједно да га решавамо", сматра Зеленовић.

Суштина је, истиче, систем међународних гаранција које ће бити чврсте.

Милићевић је поручио да постоје три јасно дефинисане црвене линије.

"Прва кључна тачка је да нема признања и нема столице у Уједињеним нацијама, друга је да нема преговора о ономе око чега смо већ постигли договор и тачка три је везана за безбедност Срба на простору Косова и Метохије. О свему осталом, ми смо спремни да разговарамо", навео је Милићевић.

Јеремић је рекао да суверенитет и територијална целовитост морају бити натполитичка питања и да би црвена линија свакако морала да буде "не" чланству Приштине.

Јованов сматра да је сада на дневном реду безбедност Срба на Косову и Метохији и да је то данас и једина црвена линија.

"Све друго што се тиче међународне конференције, то је све иза, ми данас морамо да сачувамо животе наших људи, у овом моменту то је питање свих питања, а после можемо да разговарамо о другим стварима", рекао је Јованов.

Предлог за повратак српских снага на КиМ – добра или лоша идеја

Када је реч о ставу опозиције о захтеву за повратак до 1.000 српских полицајаца и војника на простор Косова и Метохије, Јеремић је подсетио да то предвиђа Резолуција 1244 и оценио да је то у актуелним околностима у дипломатском смислу добро затражити, али нема велика очекивања да би то могло бити дозвољено.

"То омогућава у дипломатском и у војно-дипломатском смислу једну врсту разговора са командом НАТО-а, у којем говорите о томе шта би конкретно наша војска и полиција до 1.000 људи могла да ради. Па кад вам они кажу - не, то је проблематично, онда ви кажете, добро, али онда та и та дужност која би била спровођења од стране тих војника и полицајаца, очекујемо од вас да то спроведете у дело", објашњава Јеремић.

Предлаже да се упуте писма представницима Русије и Кине, у којима се траже да експлицитно заузму став да су против чланства Приштине у Уједињеним нацијама.

Друга ствар, додао је Јеремић, јесте да се поднесе резолуција у Генералној скупштини Уједињених нација и то с обзиром на то да Мађарска председава у овом тренутку, а наша власт има добре односе са мађарским властима.

Трећа ствар, каже, је да би Србија требало да се кандидује за несталног члана Савета безбедности.

Поново формирати институције на северу - за и против

Јеремић сматра и да је потребно тихо и одлучно приступити поновном формирању институција на северу Косова и Метохије, пре свега из домена безбедности и правосуђа, које су укинуте Бриселским споразумом.

Зеленовић оцењује да је идеја да се предложи повратак војника на Косово погрешна, као што је, каже, сигуран да је погрешан и предлог Приштине да се учлани у Европску унију.

"То су ствари које су једнострани акти, којима се само гурају даље од договора. Ја мислим да је то погрешно, да је цео тај концепт погрешан у којем се надмећемо у погрешним решењима", каже Јеремић.

Јованов каже да је излишно одговарање на предлог Вука Јеремића о формирању институција на северу.

"Морамо да се трудимо да сачувамо мир, а са друге стране да заштитимо грађане, и са треће стране да не дамо повод онима који подржавају Куртија у овоме што ради, да кажу - ево, Србија је крива. Они све време чекају погрешан потез Србије", каже Јованов.

Сматра да је неопходно да се стање врати на ситуацију пре барикада и да се људи коначно осете безбедно и да се види ко је тај ко може да обавеже Приштину.

Милићевић истиче да Кфор треба да остане неутралан и да решење лежи у враћању на разговоре чији ће темељ бити изворна документа и изворни ставови међународне заједнице.