Усвојен Закон о суђењу у разумном року

20.10 - Парламент изгласао Закон о заштити права на суђење у разумном року. Сутра о појединостима на измене Закона о приватном обезбеђењу.

19.00 - Завршена расправа о амандманима, следи гласање. 

16.00 - Полемика посланика СДС-а Јанка Веселиновића и министра правде Николе Селаковића.

11.30 - На почетку радног дана посланици су искористили пословничко право да од представника власти затраже одређене информације.

11.05 - Почела седница Скупштине на којој посланици расправљају о амандманима на законске предлоге из области правосуђа.

Законом о заштити права на суђење у разумном року у целини се уређују правна средства којима се штити то право.

Седницу ће наставити сутра, када ће разматрати амандмане на предложене измене Закона о приватном обезбеђењу.

Скупштина је усвојила и допуне Закона о судијама, којима је предвиђено да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, по сили закона.

Претходно је расправу о амандманима на усвојене законе обележила полемика посланика опозиционе СДС са министром правде Николом Селаковићем о неефикасности правосуђа у Србији и њеним узроцима. Заменик шефа посланичке групе СДС Јанко Веселиновић оценио је током расправе да предложени закон о заштити права на суђење у разумном року неће отклонити основни узрок неефикасности правосуђа у Србији.

"Ви доносите закон, ми не кажемо да је непотребан, али је доказ неспособности српског правосуђа за које сте криви и ви. Закон неће отклонити основни узрок неефикасности нашег правосуђа и овај закон може бити терет за државне финансије, а држава је требало да учини све да српско правосуђе постане ефикасно и да се не дешава да један министар не прими позив за суд зато што му је непозната адреса", навео је Веселиновић .

Он је затражио од министра да се позабави суштином.

Министар правде Србије Никола Селаковић рекао је да је претходна власт крива за то што у српским судовима има 713.521 предмета старости од пет до десет година, а 239.944 предмета који су старији од 10 година.

"Ко је тада био министар правде и ко је тада руководио српским правосуђем и ко је крив за толики број предмета. Ово је трагикомично. Немојте молим вас да нам држите лекције. Нама који смо наследили милион предмета старости веће од пет година и да нам држите лекције како смо ми криви за то. Погледајте колико је предмета овде старих само зато што су 2010. године доживели пресигнацију и додељени су неком новом судији, што претходни није могао да га заврши", истакао је министар правде.

"Увек када немате одговор ни ви, ни Гашић, ни јуче Стефановић, причате о времену од Кулина Бана и увек вам је неко дуги крив. Ви сте министр три године и није коректно да се вадите на ефикасност правосуђа од пре три, четири или пет година. Покушајте да се фокусирате на садашњост и будућност", рекао је Веселиновић.

Лидер Нове странке Зоран Живковић оценио је да посланици владајуће странке могу у скупштинској сали да кажу било какву "неистину или полуистину", док посланици опозиције не могу да рекламирају повреду пословника, наводећи пример Јанка Веселиновића.

Он је замерио председници парламента Маји Гојковић што је дала паузу да се посланици смире и указао да је њена обавеза да уведе ред.

Посланик СНС-а Владимир Ђукановић рекао је да је у време док је Живковић био премијер током акције "Сабља" људима било укинуто право на адвоката.

"Немојте ви о томе да причате о томе шта значи националсоцијализам. Те методе смо имали прилику да видимо у ваше време, јер сте хапсили људе без било какве законске основе", рекао је Ђукановић.

Живковић је рекао да је поносан на акцију "Сабља".

"Увек кад год је поменете ја сам поносан", рекао је он.

Предлогом закона о заштити права на суђење у разумном року се у целини уређују правна средства којима се штити то право, док је допунама Закона о судијама предвиђено да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, по сили закона.

Влада Србије, која је предложила закон о заштити права на суђење у разумном року, навела је у образложењу да је Србија пред Европским судом за људска права изгубила многе спорове због повреде права на суђење у разумном року.

Зато је, као основни циљ предложеног закона, Влада поставила да се предвиде делотворна правна средства која би омогућила заштиту уставног права на суђење у разумном року.

Заштита се састоји од кумулације две врсте правних средстава која теже убрзању поступка -приговор и жалба, и захтева за правично задовољење.

Нова законска решења о заштити права на суђење у разумном року допринеће вишем степену заштите грађана пред судовима, уверени су посланици владајуће већине и министар правде Никола Селаковић, који је у начелној расправи навео да је за прва три месеца ове године за обештећење грађана исплаћено више од 15 милиона динара.