Лихт: Србија у демократском дефициту

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт у разговору зу Танјуг указује да је Србији потребна озбиљна стратегија развоја за будућност и континуитет промишљања и рада на развоју земље.

"Власт живи од мандата до мандата, а друштво много дуже. И даље живимо у времену у којем недостаје демократије, јер не разумемо довољно шта она истински јесте", каже Лихт, и додаје да је нема без критике, дијалога, спремности на различите погледе и посебно контратеже, која је потребна сваком озбиљном друштву.

"Изузетно је важно да људи који носе највећу одговорност у земљи разумеју да им је конструктивна и озбиљна критика од огромне помоћи", наглашава Лихт и поручује да они који доносе одлуке морају перманентно да уче "јер се методи демократског понашања и суштина демократије не освајају рођењем већ уче".

На питање како види "неспоразум" између владиног и невладиног сектора, те нападе на представнике независних институција од стране појединаца у власти, Лихт оцењује да је и то последица демократског дефицита.

Не сматра, међутим, да свака критика власти у Србији наилази на отпор и одбијање, и у том контексту, помиње форуме у организацији Фонда за политичку изузетност - "Београдске дијалоге" и "Београдски безбедносни форум" на којима је, како каже, било критичких тонова и добрих интервенција из публике.

"Нисам имала утисак да је власт била непријатељски расположена ни према једном, ни према другом скупу, као што видим да учествују и у многим другим догађајима који имају критичке тонове", каже Лихт.

Међутим, и онај део јавности који одбија да види несумњиве искораке ове владе пати од демократског дефицита, сматра Лихт, јер нема довољно отворености да на најобјективнији начин процени шта је то што је добро у вођењу најбитнијих државних послова, а шта није.

Додаје и да слобода медија није флоскула већ потреба сваке власти да има огледало из којег ће стизати истинита слика и помоћу којег ће се кориговати.

Према њеним речима, демократски дефицит се у Србији рађа и зато што су оне институције које служе за уозбиљавање дијалога и демократских процедура још доста слабе и ту, између осталих, помиње парламент.

Додаје, међутим, да често сарађује са парламентарцима и да сматра да је та институција много боља него што српска јавност мисли, јер се, кад су камере искључене, може чути озбиљна дебата и критичке примедбе и од власти и од опозиције.

Каже да су за дефицит демократије увек најодговорнији они који су у позицији доношења одлука, затим они који утичу на јавно мњење, а потом и сви учесници јавног живота, интелектуалци, медији...

Поручује и да грађани сносе свој део одговорности јер се, како каже, не може деценијама живети уз алиби да је само држава крива, али и додаје да се много људи суочава с немаштином, те да је озбиљно питање на који начин уопште могу да учествују у јавном животу.

"Не можемо да имамо озбиљно друштво ако немамо озбиљно учешће грађана у његовом обликовању", каже Лихт.

Сматра да би, да је сутра референдум, велики део грађана гласао за улазак у ЕУ, али и да српско друштво још није спремно да приступи тој заједници.

"Да нам сутра понуде да постанемо чланови ЕУ, мислим да би за нас било јако лоше јер нисмо спремни, доживљавали бисмо много теже захтеве него, рецимо, Грчка, и не бисмо могли да издржимо", рекла је Лихт.

Србији треба ЕУ 

Она сматра да су најтеже реформе управо промене у понашању друштва, односно стварање озбиљног судства, одговорне администрације, и да су европске интеграције важне зато што је ток преговора са ЕУ заправо ток изградње државе.

Оцењујући да је Србија потребна Европи, Лихт понавља да и Србији треба ЕУ јер, без учешћа у тако широком систему, земље као што је наша остају на периферији осуђене на животарење и сиромаштво.

На питање да ли европски званичници шаљу довољно јаке поруке Србији и њеним грађанима да је пожељна, Лихт одговара да већина сигнала није довољно мотивишућа за грађане који су суочени са тешким реформама, али и истиче да то није најважније.

Подсећа и да су многи после победе Сиризе на парламентарним изборима у Грчкој очекивали да та земља потражити алтернативе и чак напусти ЕУ, али да су Ципрас и његови сарадници већ пристали на озбиљне компромисе, схвативши да не смеју тек тако да жртвују европску перспективу.

Коментаришући све гласнији евроскептицизам у Европи и Србији, каже да таква врста критичког разматрања ситуације није лоша, али да је проблем у томе што јача скептицизам у интеграције, а буди се тежња ка затварању у националне оквире.

Упитана постоји ли у Србији конструктивна дебата о ЕУ и о томе како земља може да утиче на нека догађања у Унији, Лихт каже да је има, али је недовољна, као и да медији немају снаге или капацитет да отворе озбиљне теме.

Према њеним речима, дебата је неопходна и Европи, која се изузетно поносила тиме да је јединство различитости.

Немају, наравно, све чланице подједнако развијене институције и демократска друштва, али снага европске заједнице и јесте у разноврсности и у чињеници да је до сада модел најуспешније интеграције на свету, закључује Лихт.