Le Monde: Европске финансије, америчка школа

Америчка пословна банка је, заправо, разгранала у Европи јединствену утицајну мрежу захваљујући чврстим како тајним тако и јавним везама. Као на сваком такмичењу, и овде је потребно извршити рангирање у погледу одговорности. На првом месту је, наравно, Марио Драги, који је од 2002. до 2005. године био потпредседник "Голдман Сакса" за Европу. У својству сарадника, он је задужен за "предузећа и суверене земље".

Једно од његових задатака била је и продаја финансијског производа "свопа" којим је омогућено да се прикрије један део државног дуга, што је омогућило да се "нашминкају" грчки биланси. Затим долази Марио Монти, међународни саветник од 2005. године.

На трећем месту је Лукас Пападемос, који је недавно именован за грчког премијера, а који је од 1994. до 2002. био гувернер грчке Централне банке и у том својству учествовао у фалсификовању рачуна под диригентском палицом "Голдман Сакса". Човек коме је у Грчкој поверена брига о сервисирању дуга је нико други до Петрос Христодулос, некадашњи тржишни дилер "Голдман Сакса".

Други важни играчи који су имали значајан утицај на суноврат евра су Отмар Исинг, бивши председник Бундесбанке и Џим О'Нил, отац концепта БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), акронима за тржишта у успону са великим потенцијалом привредног раста. Бивши председник "Голдман Сакс Интернешенал" који је и даље у администрацији те банке, Ирац Петер Сатерленд, одиграо је кључну улогу у спасавању Ирске.

И на крају, Пол Дејтон, који је провео 22 године у "Голдман Саксу", извршни је директор Организационог комитета Олимпијских игара у Лондону 2012. Он је последњи на овој листи одгорних, јер сви знамо да је спорт, као и пријатељство, ван конкуренције.

Међутим, утицајна мрежа, која је била моћна пре или у време турбуленција финасијске политике 2008, изгубила је свој значај. Заправо, некадашње учешће искусних људи из ондашњег света банкарства у контролисању финасија, постало је не баш корисно за политичаре осетљиве на непопуларност професионалаца из света финасија који се сматрају одговорним за кризу.

"Голдман Сакс", који је лако могао да искаже своје таленте у многим аферама – Грчка, берзанске спекулације против евра, скандал око Абакуса у који је био умешан француски бизнисмен запослен у "Голдман Саксу", Фабрис Тур, јавност је окренуо против себе.

Имати своје људе на многим адресама је корисно, али није више довољно у сложеном и технички узнапредовалом свету финасија и у суочавању с новом генерацијом бизнисмена који имају много мање поштовања према естаблишменту. Европски бизнисмени који су кренули у свет немају више потребе за високим финасијским стилом "Голдман Сакса".

Захтеви да за валоризацијом акционара, транспарентношћу билансних књига и императиви експанзије у иностранству умањују "утицај мреже". Најзад, европски клијенти који су постали све захтевнији када су у питању квалитет и независност пословних саветника, и не само то, траже поштовање етичког минимума.

То је слаба тачка "Голдман Сакса". Јер банка воли да поставља своје људе не допуштајући никада да маске падну. Зато људи који раде за "Голдман Сакс" крију то када дају интервјуе или када су на некој јавној функцији (као што је то био случај са Монтијем коме је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо 2010. поверио да изради студију о јединственом европском тржишту).

Марио Драги када је дошао на положај потпредседника "Голдман Сакса" 2002, није имао ништа са "шминкањем" грчких државних биланса које је банка извршила две године раније.

Он је 2005. дао оставку, годину дане пре него што ће "Голдман Сакс" продати део свог проблематичног финасијског производа "своп" Националној банци Грчке, првој комерцијалној банци у земљи, на чијем челу се тада налазио некадашњи службеник "Голдман Сакса", Петрос Христодулос, који је данас на челу државног органа одговорног за управљање грчким дугом.