Мијановић: Муслимани и Хрвати сами отишли са Илиџе

Славко Мијановић, тадашњи званичник општинске власти, тврди да Муслимани и Хрвати "нису протеривани са Илиџе, нити је Илиџа ширила територију", преноси Бета.

Дозволио је могућност да је "било других општина из којих су протеривани" муслимански и хрватски цивили. Према његовим речима, са Илиџе су се, из страха од рата, "исељавали и Срби и несрби".

Генерал Младић, тадашњи командант Војске Републике Српске, оптужен је, осим осталог, за прогон муслиманског и хрватског становништва широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида. 

Мијановић, који се у српској општини Илиџа бавио стамбеним питањима, посведочио је да су напуштени станови давани на "привремено коришићење", али не у власништво, српским избеглицама.

До лета 1993, комисија, коју је предводио сведок, донела је "3.000 решења" о таквој додели станова.

Према Мијановићевим речима, "станарска права и имовина" враћени су власницима после рата, што се није догодило у Федерацији БиХ. 

Упитан да ли су се власници вратили у своје станове, одговорио је да нису, зато што "нису имали егзистенцијалних услова". Већину станова су, стога, продали или разменили.

Док га је унакрсно испитивао тужилац Адам Вебер, Мијановић је потврдио да су станови давани и српским добровољцима, попут припадника Српске радикалне странке Бранислава Гавриловића званог Брне, као и Томиславу Ковачу, који је касније постао заменик министра унутрашњих послова РС.

"То су за мене, у складу с правилницима, били борци ВРС или припадници МУП РС", објаснио је сведок.

На тврдњу заступника оптужбе да су Муслимани и Хрвати били протеривани с Илиџе и да нису одлазили добровољно, Мијановић је узвратио да "зна да нису прогањани са Илиџе".

Као доказ за прогон, тужилац Вебер опширно је цитирао речи тадашњег српског лидера на Илиџи Неђељка Прстојевића из прислушкиваних разговора. Прстојевић је, осим осталог, рекао да "све што је муслиманско треба побити" и да "не жели да живог види ниједног војно способног Муслимана".

Локалном званичнику, у једном разговору, Прстојевић "даје овлашћење да Србима дају муслиманске станове". 

Пошто му је тужилац предочио документ српских власти којим се забрањује повратак муслиманског и хрватског становништва, сведок је прокоментарисао: "Пише тако, мада ја не знам зашто би се у тај хаос враћали".

На питање зна ли да је стратешки циљ босанских Срба била подела Сарајева, Мијановић је одговорио одречно.

Данас је у Младићеву одбрану сведочио и члан обезбеђења Главног штаба ВРС Душан Тодић, иако у судници није проговорио ниједну реч, осим што се представио.

У писаној изјави, уведеној у доказе, Тодић је тврдио да Младић никада, у његовом присуству, није наредио ниједан напад на цивилне објекте, чак ни када су заједно гледали како муслиманске снаге гранатирају кућу генералових родитеља. Младић је, по сведоку, увек инсистирао на законитом поступању са ратним заробљеницима.

Тужилаштво није имало питања за сведока Тодића. 

Младић ће одбрану наставити сутра, исказом следећег сведока.

Оптужен је и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.