Случај Ћурувија, саслушани Симатовић и Станишић

Бивши командант Јединице за специјалне операције Франко Симатовић Френки и некадашњи начелник ресора Државне безбедности Јовица Станишић сведочили су у истрази за убиство власника "Дневног телеграфа" Славка Ћурувије 1999. године.

Симатовић је сведочио око два сата у Тужилаштву за организовани криминал, које води ту истрагу, док се Станишић задржао 45 минута.

Истрага је тајна и детаљи сведочења се не могу објављивати.

Истрага се води против осумњичених за то убиство - некадашњег шефа Државне безбедности Радомира Марковића, бившег шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, бившег начелника шестог одељења тог центра Ратка Ромића и припадника службе Мирослава Курака.

Марковић је преко адвоката поднео уставну жалбу због кршења права на одбрану у том поступку. Од Уставног суда тражи да утврди да му је повређено право које му је као окривљеном загарантовано Закоником о кривичном поступку.

Истрага о убиству Ћурувије покренута је 13. јануара 2014. хапшењем Радоњића и Ромића који су у притвору, после готово 15 година од убиства Ћурувије извршеног на Ускрс, 11. априла 1999. године.

Марковић је у затвору у Пожаревцу, а Курак није доступан правосудним органима па је за њим расписана потерница.

Славко Ћурувија убијен је на Ускрс, 11. априла 1999, у јеку НАТО бомбардовања СР Југославије. Убиство је извршено око 17 часова у Београду, у Светогорској улици (у то време Иве Лоле Рибара), у пролазу испред броја 35, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а на четвртом спрату и стан у коме је Ћурувија живео.

Радомир Марковић је ухапшен у фебруару 2001. године. Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића 25. августа 2000. године и четворице чланова СПО у атентату на вођу СПО - Вука Драшковића на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999.

Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године. Са њима оптужени је и данас саслушани сведок Баста. Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута и наложено је ново суђење.