Одложено изрицање пресуде Шешељу

Трибунал у Хагу је данас на неодређено време одложио изрицање пресуде лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, која је требало да буде изречена 30. октобра.

Пресуда Шешељу одложена је, како пише у одлуци председавајућег судије Жан-Клода Антонетија, због тога што је из расправног већа, због могуће пристрасности, крајем августа на захтев одбране изузет судија Фредерик Хархоф.

Будући да су тужилаштво и остале судије - које су се противиле изузећу Хархофа - затражиле да та одлука буде преиспитана, што је одложило именовање новог судије, председавајући Антонети оценио је да изрицање пресуде у раније заказаном року није могуће док се то питање не реши.

Посебно веће Трибунала утврдило је крајем августа, усвојивши Шешељев захтев за изузеће, да је судија Хархоф, писмом пријатељима објављеном у данској штампи у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

"Неприхватљива представа о пристрасности постоји. Због тога, већина је утврдила да је претпоставка непристрасности сузбијена. Сходно томе, већина је нашла да је оптужба о пристрасности судије Хархофа утемељена", одлучило је то веће.

У одлуци, објављеној 29. августа, пише да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму тврдио да је до јесени 2012. године "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине које су починили њихови подређени.

Критикујући промену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анти Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу - Хархоф је промену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску председника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун Сједињених Држава и Израела.

У одлуци посебно веће наводи да је тиме судија Хархоф сугерисао да су ослобађајуће пресуде део ширег америчко-израелског плана да се сузбије командна одговорност надређених официра за злочине подређених.

Судија Хархоф је у писму нагласио да је увек "претпостављао да је исправно осудити лидере за злочине почињене с њиховим знањем" и закључио да се суочава "са дубоком професионалном и моралном дилемом" као никада пре.

Посебно веће оценило је да је то што је судија Хархоф разматрао одговорност "војних команданата" релевантно за процес Шешељу зато што је Шешељ оптужен да је учествовао у удруженом злочиначком подухвату, између осталог, и тиме што је управљао паравојним снагама званим "шешељевци".

Тиме што је поменуо "утврђену праксу" Трибунала да осуђује војне команданте за злочине подређених, судија Хархоф је, по одлуци, дао основа за закључак да би "разумни и добро информисани посматрач" то могао да схвати као "пристрасност судије Хархофа у корист осуђујуће пресуде" и у процесу против Шешеља.

Неслагање са одлуком о изузећу, изразили су председавајући судија Антонети и чланица већа Флавија Латанци, који су тврдили да њихов став није узет у обзир.

Одлуку о изузећу, тражећи њено преиспитивање, тужилаштво је назвало "неоснованом".

Потпредседник Трибунала Кармел Ађијус вратио је одлуку на преиспитивање  посебном већу суда, којим је председавао судија Баконе Молото из Јужне Африке, а чији су чланови Бартон Хол са Бахама и Лију Даћун из Кине.

Судија Даћун гласао је против изузећа Хархофа са суђења Шешељу.

Шешељ је оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. године.

У притвору Трибунала је од 24. фебруара 2003. године када се добровољно предао, одмах пошто је објављена оптужница.

После једног неуспелог покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење је почело 2007. године, а извођење доказа окончано је прошле године.

У завршној речи, марта ове године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који се брани сам, тражио је да буде ослобођен.