Тужилаштво тражи 40 година за Симовића

Тужилаштво за организовани криминал предложило је Специјалном суду у Београду да припадника "земунског клана" Александра Симовића осуди на максималну казну од 40 година затвора због оптужби да је безобзирно убио сведока-сарадника Зорана Вукојевића Вука, 3. јуна 2006. године, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Специјални суд у Београду изрицање првостепене пресуде заказао је за 20. мај, пошто је суђење окончано излагањем завршних речи.

Тужилаштво је у завршној речи затражило 40 година затвора, јер сматра да је доказано да је извршио кривично дело за које се терети - тешко убиство из "безобзирне освете", јер је Вукојевић прихватио да сведочи против осталих припадника земунске групе, а што је довело до откривања и доказивања кривичних дела која су починили.

Тужилаштво сматра да је Симовић убиство извршио и из користољубља, јер је хтео да присвоји део новца који се налазио код Вукојевића.

"Док је дршком пиштоља ударао Вукојевића у главу, пиштољ је опалио и смртно ранио Зорана Повића. Потом је Симовић убио Вукојевића. Рањеног Повића су одвезли до Ургентног центра, оставили га испред болнице и вратили се на аутопут да запале тело Зорана Вукојевића", навеlo je Тужилаштвo за организовани криминал.

У својим тврдњама о кривици Симовића, Тужилаштво се позвало на исказ Сретка Калинића и на ДНК налаз на лисицама којима је био везан убијени сведок сарадник, а који наводно припада Симовићу.

Симовићеви браниоци тражили су ослобађајућу пресуду, јер сматрају да није доказано да је он убио сведока сарадника, док је оптужени, који од почетка процеса негира убиство Вукојевића, данас пред судом рекао да је Вукојевића ликвидирао Сретко Калинић, такође припадник "земунског клана".

"Сви докази, материјални трагови, кључеви од аутомобила, исправе покојног Вукојевића, кључеви од лисица којима је Зоран Вукојевић био везан, нађени су у џепу Повића. На Повићевим рукама биле су рукавице, на тим рукавицама трагови барута, и честица који указују на то да онај који их је носио пуцао из њих", каже адвокат одбране Желимир Чабрило.

Симовић се у завршној речи на данашњем суђењу заклео да није имао везе са тим убиством и да га је управо Калинић оптужио за то из освете, јер га је мрзео.

Када је реч о ДНК налазу, одбрана је тврдила да није веродостојан, а Симовић је навео да је могуће да је са лицима имао контакт још пре убиства премијера Зорана Ђинђића, у марту 2003, после кога се као и већина преживелих припадника земунске групе дала у бекство.

Симовић је раније признао да је у стану у Новом Београду, у коме се крио током вишегодишњег бекства, скривао оружје, али да то оружје није било његово, већ, сада покојног, Зорана Повића Пове, који је настрадао приликом ликвидације Вукојевића.

У стану у коме је ухапшен Симовић пронађени су револвер "Смит и Весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за "магнум 357" којим је извршено убиство Вукојевића.

Вукојевић добио статус сведока

Убиство Вукојевића је било прво убиство неког сведока сарадника у Србији, а најављена пресуда ће бити прва судска одлука за такав злочин.

Вукојевић је био шеф обезбеђења вође "земунског клана" Душана Спасојевића, који је после убиства премијера Ђинђића пристао да сарађује са тужилаштвом и добио статус сведока-сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против "земунског клана".

Вукојевић је статус сарадника добио 2003, али је касније дошао у сукоб с Јединицом МУП-а Србије за заштиту сведока, после чега је изашао из програма заштите, преноси Танјуг.

Према оптужници, Симовић, који је у то време био у бекству, заједно са Повићем и више НН лица, сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у улици Драгана Ракића 16.

Они су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто пут Београд-Шид, где му је Александар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из "магнума 357" и погодио га у пределу главе, груди и врата.

Мртвог Вукојевића је запалио и његово тело оставио поред пута.

Приликом те отмице и комешања које се дешавало у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар где је преминуо.

Александар Симовић је млађи брат Милоша Симовића који је ухапшен у јуну 2010. после седам година бекства.

Александар је ухапшен 25. новембра 2006. године у стану у улици Милентија Поповића 35 у Новом Београду. Са њим је тада била супруга Зорана.