Сведок: Нејасно ко је гранатирао Сарајево

У наставку суђења Ратку Младићу пред Трибуналом у Хагу, балистичар сарајевске полиције Мирза Сабљица сведочио је да истрагом експлозија у Сарајеву 1993-95. није могло бити утврђено место са којег су испаљиване гранате.

"Методама које смо ми користили, нисмо никада могли с прецизношћу утврдити место с којег је испаљена граната, па никада нисмо ни прејудицирали да кажемо: тачно тај положај, те и те војске", рекао је сведок оптужбе Сабљица, дајући исказ скривеног лика.

Сведок је рекао и да истрагом у којој је учествовао није могла бити прецизно утврђена ни раздаљина са које су пројектили долетели. 

Према Тужилаштву, налази случајева истраге у којима је Сабљица учествовао указују да су гранате које су убијале цивиле у Сарајеву, долетеле с положаја Војске Републике Српске.

Младић (69), у то време командант Војске Републике Српске, оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.

Минобацачка граната која је на сарајевској пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. убила 66 грађана, а ранила 140, по налазима истраге је долетела из правца север-североисток, рекао је Сабљица.

Истрагом је, по речима сведока, утврђено да су гранате које су 22. јануара 1994. на Алипашином Пољу убиле шесторо деце, а раниле петоро, долетеле "оријентационо" из правца насеља Неџарићи, где су, по Тужилаштву, такође били положаји ВРС.

Осврћући се на експлозију у насељу Добриња која је на фудбалској утакмици, 1. јуна 1993, убила девет особа, а више од 50 ранила, Сабљица је потврдио да је истрагу обавио тек 1996, на захтев Трибунала, а да увиђају на дан догађаја није присуствовао.

Прецизирајући да је спровео и 16 истрага о снајперским нападима на грађане и трамваје у Сарајеву 1994-95, сведок је рекао да су после рата биле потврђене претпоставке истражитеља да је ватра била отварана из солитера на Грбавици, где су биле снаге босанских Срба.

Сабљица је рекао да су, током истраге 1996, у четири солитера на Грбавици нађена "снајперска гнезда" и чауре "разних калибара". 

"Ми смо те зграде обилазили, јер су током сукоба у Сарајеву сви наши налази указивали да је то регион из које се сумњало да су долазили снајперски хици који су били испаљени на трамваје, друга возила, пешаке који су се кретали деловима града под контролом АБиХ. Значи, показало се... да смо били прилично прецизни", оценио је Сабљица.

Док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић, сведок је потврдио да није знао тачан распоред ВРС и АБиХ на сарајевском фронту.

Пошто му је Лукић предочио да су у налазима одвојене међународне истраге о експлозији на фудбалској утакмици на Добрињи, у лето 1993, поменута два кратера од граната, а да се у његовом помиње само један, Сабљица је одговорио: "Или смо ми били одведени на неку другу локацију или су они били... Ми смо нашли само један кратер".

Сведок је потврдио и да је и после истрага о минобацачком нападу који је на Алипашином пољу у зиму 1994. усмртио децу, било "неприхватљивих" и "нетачних" изјава истражитеља, и нагласио да остаје при ставу из свог извештаја.

Осврћући се на сведоков "оријетнациони" налаз да су гранате долетеле из правца Дома за слепе на Неџарићима, Младићев бранилац питао је сведока зна ли да је ВРС на том простору била "у полуокружењу". Сабљица је одговорио да то није знао.

Суђење Младићу наставља се сутра. Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.