Угаљ подстиче инвестиције

Сигурност српског енергетског система заснована је на угљу, јер 70 одсто струје земља добија његовим сагоревањем.

Резерве од 20 милијарди тона угља биће довољне до краја века, што је услов за градњу нових термоелектрана.

Градња термоелектране подразумева и отварање новог угљеног копа. Већ се припрема коп Радљево, који ће пратити блокове у Обреновцу и Колубари. ЕПС рачуна да ће после три године одлагања тендера коначно добити стратешког партнера за тај посао.

Слободан Митровић из ЕПС-а очекује у мају понуду стратешких партнера.

За земљу је, кажу, сада најважније проширење "Поља Д" у Колубари. Ако до јуна не почне пресељење Вреоца, у руднику процењују да ће се Србија суочити са несташицом и угља и струје.

"Очекујемо да нам надлежне институције омогуће тај посао у мају, у противном проблем неће имати само Колубара, него и ЕПС, а рекао бих и Република Србија, а онда велики увоз угља у наредних неколико година", рекао је директор Колубарских рудника Небојша Ћеран.

И у Костолцу очекују да ће до лета имати одговор за кинески кредит од милијарду долара. Аражман је, кажу, добар јер је уговорен добар однос послова.

"Најпростије речено, из укупног обима посла 47 одсто би потрошило српско тржиште. То би пласирали на домаће тржиште или за увоз неке опреме која није кинеска, значи из Европе", рекао је Драган Јовановић, директор Термоелктране и рудника Костолац.

Војвођанска стратегија енергетике

Значајне резерве, 180 милиона тона угља, крију обале Дунава у руднику Ковин. Војвођанска стратегија енергетике предвиђа изградњу нових производних капацитета.

"Стратегијом развоја енергетике Војводине предвиђена је изградња новог рудника и изградња термоелектране. Носилац оверених резерви и финансијер тог посла планирају да изграде два блока од по 300 мегавата и нови рудник", рекао је Милан Радуновић, директор пројекта рудника Нови Ковин.

Уредно снабдевање квалитетним каменим угљем за широку потрошњу зависи искључиво од увоза.

"Србија има дефицит у потрошњи угља, а тај дефицит је у вези са индустријом и широком потрошњом. Србија у зависности од квалитета угља годишње увезе и до милион тона", рекао је Златко Драгосављевић, државни секретар у Министарству рударства.

Драгосављевић очекује да ове године неће бити проблема са угљем за широку потрошњу. Највећи потрошачи угља у Европи су Немачка и Француска, а у свету Јапан.