Кажњени Имлек и суботичка Млекара

Комисија за заштиту конкуренције изрекла је казне од укупно 306 милиона динара "Имлеку", као и "Млекари" из Суботице, због злоупотребе доминантног положаја на тржишту откупа сировог млека.

Млекаре ће морати да плате казне од 1,92 одсто укупног прихода у 2006. години, због злоупотребе доминантног положаја у откупу сировог млека у Србији, наметања неправедних услова пословања и примене неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима.

Београдски "Имлек" мораће да плати казну од 255 милиона динара, а казна за суботичку "Млекару" износи 51 милион динара. Рок за плаћање казни је четири месеца.

Комисија за заштиту конкуренције навела је да је у одређивању казне узела у обзир то што злоупотребе представљају тешку повреду конкуренције и то што је трајала најмање три године.

"Несумњиво је утврђено да је повреда започела најкасније у априлу 2005. године и трајала најмање до 1. марта 2008. године, када је објављен ценовник по мери наложеној од стране Комисије", наводи се у решењу.

Комисија је додала и да су радње предузимане према великом броју продаваца - примарних произвођача млека на територији целе Србије, што је утврђено у правноснажно окончаном поступку утврђивања злоупотребе доминантог положаја.

Денјуб фудс група: Незаконита казна

"Денјуб фудс група" у чијем саставу послују "Имлек" и суботичка "Млекара" оценила је казну као незакониту и ретроактивну.  

"Ова мера је заснована на пресуди Комисије из 2008. године која се односи на тржишно учешће млекара 'ДФГ' у откупу сировог млека 2006. године", наводи се у саопштењу те компаније.

Према тврдњама те групе, Комисија је приликом одређивања релевантног тржишта обрачун засновала на погрешном принципу, тако што је обухватила само млеко које је субвенционисано од стране државе, а оно чини мање од 50 одсто укупно произведеног млека у Србији.

Како је истакнуто у саопштењу, водећа светска експертска групација "А.Т. Кирни" утврдила је да "ДФГ" има тржишни удео од 29 одсто релевантног домаћег тржишта откупа сировог млека, што је далеко испод прага од 40 одсто који српски Закон прописује као границу за утврђивање доминантног положаја.

"У пресуди Комисије из 2008. године ставови о злоупотреби фармера нису ни на који начин утврђени, нити образложени, а у фебруару 2009. године Врховни суд Србије поништио је пресуду Комисије", наводи се у саопштењу.

"Ретроактивна природа ових казни, као и начин на који је Комисија водила процес, недозвољени су по Законима Србије, а у исто време су и материјални прекршај холандско-српског билатералног споразума о инвестицијама и пракси Европске уније", истиче се у саопштењу.