Шта за Србију значи забрана ЕУ за извоз деривата прозиведених од руске нафте
Забрана Европске уније за извоз деривата произведених од руске нафте и ограничење њихове цене, које су одредиле Г7, ЕУ и Аустралија, ступио је 5. фебруара на снагу. Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије каже за РТС да се то неће битније одразити на наше тржиште. Истиче да би проблем могао да настане у случају поремећаја на тржишту јер нема алтернативе коју је руска нафта пружала.
Томислав Мићовић каже да од 5. децембра, када је ЕУ увела санкције на увоз руске нафте, до данас ниједна рафинерија нафте у Европи није остала без сировина, а да је Моксва преусмерила свој извоз на друга тржишта.
Због тога се тај поремећај није драматично одразио ни на српско тржиште. Наш регион није ни био велики увозник руске нафте, колико су то биле централна, северна Европа, па и Велика Британија.
Према његовим речима, забрана извоза деривата од руске нафте имаће посредан утицај.
Пошто је мера забране увоза најављена пре шест месеци, свој увоз нафте, нарочито дизела, државе чланице ЕУ преусмериле су на САД, Индију, Блиски исток.
Проблем је то што је Европа себе лишила природно блиског извора нафте и преоријенитисала се на удаљене дестинације што, носи друге ризике. Транспорт нафте траје, дуже а логистика и допремање су сложенији, објашњава Мићовић.
Како указује, због забране извоза деривата од руске нафте Бугарске, Мађарске и Словачке, на нашем тржишту много је више деривата које је произвела Нафтна индустрија Србије.
"Више се заиграло на једну карту, једну рафинерију, нафтовод. Када у случају неке кризе немате друге изворе може бити проблем. Засад је све редовно и залихе су на високом нивоу", додаје Мићовић.
Глобални пад тражње за нафтом
Говорећи о регулисаним ценама деривата, Мићовић констатује да то траје прилично дуго – 10. фебруара Влада Србије је донела прву уредбу о максималним ценама деривата.
Како подсећа, држава цену одређује на основу зависних трошкова увоза и логистике, берзанских котација и курса долара. Напомиње да на разним порталима може да се види да је цена сирове нафте и котација у паду, па очекује даље појефтињење бензина и дизела.
С обзиром на зависност пуњења буџета Русије од извоза нафте, Мићовић наводи да ће Москва настојати да повећа свој извоз, а ту се пре свега ради о земљама са великим прерађивачким капацитетима и које су у стању да извезу више деривата, као што су Кина, Индија, Уједињени Арапски Емирати, Израел.
Наглашава да су и Европа и Русија нашле своја нова тржишта, али констатује да је због удаљености и већих трошкова транспорта, све то нерационално.
Разлоге за глобални пад потражње за нафтом Мићовић види у претходном стварању залиха сирове нафте и деривата, чиме је заустављена потражња.
Коментари