Поскупљења горива у Србији честа, појефтињења ретка и симболична
Дешавања у Авганистану још не утичу на светско тржиште нафте, али ако се прошире на Блиски исток и шире онда би цене поново могле да расту, кажу аналитичари. Од почетка године сирова нафта на светском тржишту поскупела је 50 одсто, а у зависности од врсте, цене деривата на нашим пумпама више су од 25 до 30 динара. Од половине августа цена барела је у паду, па у нафтним компанијама најављују појефтињења.
До прошле седмице цене горива на нашим пумпама расле су два, три пута недељно, па је литар најтраженијег евродизела достигао 163 динара. Истовремено, на светском тржишту цена барела пала је са 77 долара на око 65 долара. То појефтињење се, кажу, већ одржава и на наше тржиште, али минимално.
"Управо данас су негде цене на бензинским станицама за динар ниже него прошлог понедељка. То је управо реакција на ту промену по којој велепродавци деривата нафте су у стању да те производе ставе на тржиште", рекао је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићевић.
У регионом Србија предњачи по цени дизела, а по цени бензина смо у средини. Државна захватања су 55 одсто у цени горива. Возачи сматрају када падне цена нафте на светском тржишту онда појефтињења на пумпама морају бити бржа и већа.
"Купујем сваког трећег, четвртог дана по некој другој цени. Чекам да скоро потрошим па пуним резервоар, негде око 8.000, значи саког четвртог дана ако се ради", објашњава таксиста Миодраг Станковић.
Његов колега Ненад Драгановић истиче да му је резервоар сувише велики да би га стално танковао, јер је за то потребно доста новца. Каже да више ради да би покрио трошкове.
"Сваки дан сипам за по две хиљаде, значи од пазара прво за гориво, па за дажбине, па шта остане", каже таксиста Светислав Васић.
На цену барела нафте одразе се сва геополитичка дешавања, она зависи и од брзине изласка економија из ковид кризе и колико успешно произвођачи могу да стабилизују производњу у односу на потражњу.
"Нико у Србији не може да утиче на те промене које се дешавају на глобалном нивоу и оне морају да се одразе на тржиште, не само на српско тржиште, оне се одражавају на сва тржишта у региону и Европи, јер су главном земље увозно зависне. Ми зависимо негде око 85 процената, рецимо или од деривата нафте који се увозе или од деривата нафте који се добијају од увезене сирове нафте", сматра Мићевић.
Идућа година и на наше тржиште доноси и нов еколошки дериват – биогориво. Оно ће као и у Европи бити саставни део дизела и бензина, али се још не зна у ком преценту и колико ће то утицати на цену горива.
Коментари