Банка за ризичне кредите?

Од почетка кризе, број ризичних кредита порастао је три пута. Сваки десети грађанин који се задужио, касни са враћањем позајмице. У привреди, ситуација је још алармантнија - свако четврто предузеће има проблем са отплатом дуга.

Због тога ће Народна банка Србије ускоро представити конкретна решења за ненаплативе кредите. Као опција се помиње и оснивање посебне банке за ризичне кредите. Слична решења постоје у Шпанији, Хрватској и Словенији.

Проблеме враћања кредита у привреди немају само они који се нису задужили, а таквих је мало.

"Дефинитно би отписивање камата било једино што би заиста помогло предузећима. Све остало што би значило продужавање времена исплате обавеза, а обавезе су ту и тешко се покривају из реалног пословања, у ствари су само продужетак једне врсте агоније и утеривање привреде из једних кредита у друге", каже Дијана Глигоријевић из компаније "Телегруп".

За банкаре отпис камата за сада није опција.

"Онда би и они који су за сада уредне платише рекли -  па, чекајте, онда ћемо и ми престати да плаћамо обавезе, па ће нам остати камате. Дакле, није једноставно то решење и проблем је у потпуности ескалирао када је кренула велика економска криза. Ми имамо троструко повећање доцње и код грађана и код привреде", каже секретар Удружења банака Верољуб Дугалић.

Народна банка најавила је оснивање посебне банке за ненаплативе кредите, а Дугалић сматра да би то било растерећење за билансе банака.

"Питање је како би то на крају утицало на финансијске резултате, а вероватно би то највише погодовало онима који нису у могућности да плаћају своје обавезе", сматра Дугалић.

Међутим, ни банке не могу да буду здраве ако је привреда болесна.

"Србија је међу рекордерима по ненаплативим потраживањима. Неке друге земље су примениле одређена решења, у смислу пребацивања те групе потраживања на посебно тело. Србија мало касни и могуће је да је право време да се сада приђе том решењу", сматра Владимир Вучковић из Фискалног савета.

Из привреде поручују да би таква банка помогла, али да већ сада по закону може да се уради такозвано финансијско реструктурирање.

"Не можете помоћи привредном субјекту ако му само репрограмирате кредит. Њему треба интензивирање пословне активности да би он и убудуће тај кредит могао да враћа", истиче сматра потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић.

Сто хиљада грађана касни са отплатом кредита. Да је ситуација алармантна, показали су прошлог месеца када су се, први пут од почетка кризе, више раздужили него задужили. Једина позајмица којој остају верни је - кеш кредит, који је међу најскупљима.