Мини послови рецепт за незапосленост

Број незапослених у Србији готово да се не смањује, понуда послова опада. Без посла је више од 750 хиљада људи, односно шест хиљада више него раније у истом периоду.

Држава планира да спречи да се број незапослених повећава, а најављује и нове активне мере запошљавања кроз субвенције, стручно оспособљавање и јавне радове.

Домови здравља у Рашкој, Смедереву и Љубовији траже лекара. На та три огласа може да рачуна око 2.500 незапослених лекара.

Иако су, према евиденцији, међу најтраженијим занимањима, свега један оглас за лекара специјалисту. Један је и оглас за трговца. Огласа за стоматологе нема као ни посла у медијима и области људских ресурса.

Сваки четврти радно способни становник је без посла. Време које је потребно да се посао нађе не смањује се у просеку четири године, али се број огласа смањује.

"Првих седам месеци ове године имали смо пријављене потребе за 39.000 радних места, што је за свега хиљаду мање него за исти период прошле године", каже Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање.

Највише је огласа у области науке и образовања, али посао је већином на одређено време.

Неки посредници у тражењу посла бележе пораст понуде од 11 одсто, међутим, ту статистику квари друга - пораст броја оних који су у потрази за послом.

Елена Ердељеновић са сајта Инфостуд каже да се на томм сајту месечно појави између 850 и 900 огласа, док сваког месеца стигне око 1.500 нових радних биографија које посетиоци сајта оставе у бази сајта.

С обзиром на то да је тешко наћи стално запослење, Британци желе да прибегну распрострањеној пракси у Немачкој, а реч је о мини пословима.

Та шема предвиђа да свако може да има више послова на одређено време код различитих послодаваца. На њима може да заради до 400 евра месечно и та сума је ослобођена пореза. Послодавац притом има олакшице у плаћању пореза и има интерес да запошљава људе.

"То би било јако добро за наше тржиште рада, имало би ефекте сигурно", каже Љиљана Џувер из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

"Кроз стратегију запошљавања говорили смо колико су важни ти флексибилн облици запошљавања и надам се да ћемо кроз унапређење радног законодовства моћи да понудимо тако нешто", каже Љиљана Џувер.

Решење за велики број незапослених, држава види и у социјалном предузетништву.

Осим особа са инвалидитетом, праве план да се у предузећа те врсте укључе и они који се теже запошљавају- без квалификација, млађи од 30 и старији од 50 година.