Светској кризи назире се крај?

Све је више показатеља који указују на то да се можда назире крај светске економске кризе. У Америци се повећавају запосленост и потрошња, а рецесиони удар на еврозону слабији је него што се очекивало. Ако се томе дода да се у земљама БРИК-а одржава привредни раст, има оправдања за опрезни оптимизам.

Због све више позитивних показатеља, поправља се расположење светске економије, посебно због тога што их највише има у Америци, највећој привреди света.

У фебруару је, као и у претходна два месеца, отворено више од 200 хиљада нових радних места, и то у производном сектору, првенствено у аутомобилској индустрији, јер се аутомобили све више продају.

"Ако стопа незапослености падне испод садашњих 8,3 одсто и извештаји о броју запослених буду главна вест, људи ће имати још више вере у опоравак", сматра Бети Ен Бовино аналитичар агенција "Стандард енд Пурс".

Више запослених значи и већу потрошњу, чак и на тржишту некретнина. Велики број нових радних места је у малим и средњим предузећима, која постају значајан ослонац америчке привреде.

"Стално су нам потребни нови радници. Многи кажу да је наш посао сезонски, али ја објашњавам да код нас увек има посла, а понекад више него обично", каже власница пекаре у Њујорку Боби Лојд.

С друге стране океана, у Европи, нема таквих показатеља као у Америци, али су, како кажу аналитичари, ствари мање лоше него што су могле да буду.

Грчка је реструктурирала дуг, а Европска централна банка убризгала новчану инјекцију банкама које су тако одржале ликвидност, па су економије у мањој рецесији него што се прогнозирало.

Пошто је избегнута катастрофа еврозоне, земље извознице капитала, посебно Кина, повећавају улагања у иностранству. Тржишта акција су стабилнија. Ипак, битка с кризом није завршена и опрез је неопходан.

"Светска економија је на путу опоравка, али нема места за маневрисање, а посебно не за политичке грешке. Ситуација није толико тешка као што је била, одмакли смо се од понора, али још постоје осетљиве тачке које морамо решавати у наредним месецима", наводи директорка ММФ-а Кристин Лагард.

У претходне три године, неколико пута су тонуле наде да ће економски раст бити одржив, због наглог раста цене нафте, на пример, а такав ризик сада постоји због напетости око иранског нуклеарног програма. Али, ако би се охрабрујући економски показатељи у свету одржали, они би се временом осетили и у Србији.