Јовановић: Програмом Дигитална Европа Србија се сврстала у земље чланице ЕУ

Михаило Јовановић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да се приступањем пројекту Дигитална Европа, Србија сврстава у ред практично земаља чланица ЕУ, јер су ти фондови доступни свим нашим компанијама.

Јовановић верује да су то пре свега то мала и средња предузећа која се баве дигитализацијом, пре свега развојем вештачке интелигенције, дигиталним вештинама, дигиталном повезаности у региону и са земљама ЕУ, али и нашим истраживачима, научницима, нашим институтима, свима онима који развијају одређене пројекте у дигитализацији.

“Стварно је то одлична вест за наш ИТ сектор и могућност за даље раст, јер смо прошле године остварили рекордан, рецимо, извоз ИКТ сектора од 2,7 милијарди евра, а већ ове године, прва четири месеца, настављамо са растом од чак 43 одсто, када је у питању извоз. Дакле, наш ИТ сектор наставља са даљим запошљавањем и у првих шест месеци ове године је повећан број запослених у овом сектору за око 3,500", казао је Јовановић.

У питању су, наводи, бесповратна средства и практично могу сви да конкуришу, додаје.

“Очекујем да ће то бити различити конзорцијуми и треба истаћи да у нашем ИТ сектору већ сад имамо више од 105.000 запослених и да је то сектор који прави велики суфицит када је у питању извоз. Дакле, стварамо додатну вредност, наша памет и наша знања праве ту вредност коју извозимо у Европу и свет“, нагласио је Јовановић.

Успех у дигитализацији

Према његовим речима, мало ко је веровао 2017. године да ће бити направљен такав успех са дигитализацијом и он је стварно направљен.

“То се види на више поља. Једно је трансформација јавне управе кроз увођење електронске управе. Данас грађани користе многе електронске услуге и на тај начин комуницирају са јавном управом. Рецимо, у Унији су рекли да смо једна од 10 земаља на свету која најбрже напредује када је у питању електронска управа. Други показатељ је трансформација наше привреде и то колико је наша привреда постала агилна, колико смо се са страних инвестиција које су се базирале на радно интензивним делатностима померили на оне инвестиције које подразумевају нову технологију, ново знање и колико је заправо резултат нашег ИКТ сектора. Споменуо сам колики је извоз био прошле године, ми очекујемо са овом стопом раста да до краја године достигнемо можда и четири милијарде", напомиње Јовановић.

Србије је, наводи, донела стратегију развоја вештачке интелигенције 2019. године.

“Основали смо Институт за развој вештачке интелигенције и успоставили смо националну платформу коју смо бесплатно понудили нашим институтима, факултетима, универзитетима, али и стартаповима, дакле тим младим ИТ компанијама које раде у једном од четири научно-технолошка парка широм Србије. Они на тој платформи развијају различите симулације, моделе, софтвере који се базирају на вештачкој интелигенцији. Вештачка интелигенција омогућава практично обраду огромне количине података у релативно кратком временском периоду. И те производе и те примене користе и у Србији развијајући нашу привреду и економију, али наравно и продајући то знање. То је оно што покреће и наш бруто друштвени производ“, казао је Јовановић.

ИТ сектор стално тражи нове таленте

Наводи да је у ИКТ сектору просечна нето плата преко 200.000 динара, а да је у ИТ сектору, то је уже гледано људи који се баве развојем софтвера, просечна нето зарада преко 252.000 динара.

“То је сектор који стално тражи нове таленте, ново знање и зато је битно што је Република Србија у претходних шест година иницијативу председнице владе, доста тога урадила у дигитализацији система образовања и просвете, што смо увели рецимо информатику и рачунарство као обавезан предмет од 5. до 8. разреда и већ сад имамо трећу или четврту генерацију младих који су радили ту информатику и рачунарство у основној школи и који имају тај алгоритамски начин размишљања што је одлична основа да касније завршавају рецимо средњу школу, техничке смерове и да уписују техничке факултете и да буду та снага која ће даље покретати наш ИКТ сектор“, каже Јовановић.

На питање да лу су људи обуени за конкурисање за новац из фондова ЕУ, Јоановић сматра да неће имати проблема јер наши научници, истраживачи, институти већ то раде, сада ће им фондови бити много лакше доступни, а наравно и Министарство информирања и телекомуникације и Министарство науке ће бити на располагању свима онима којима је потребна помоћ приликом аплицирања за ове фондове.

ЕУ искључила Приштину из програма

Представници Приштине нису присуствовали потписивању споразума, а и тако их је практично ЕУ искључила из програма вредног 7,5 милијарди евра.

“Та вест је прошла можда мало испод радара, али мислим да је битно да наши европски партнери коначно конкретним примером и политичким и економским показују да схватају ко на Косову и Метохији, прави проблем, ко је тај који жели сукобе, ко је тај ко не жели да потписује или поштује нити један споразум у последњих десет година. Мислим да ми треба да наставимо паметно да радимо, да будемо фокусирани на мир и стабилност, економски просперитет, а ту је дигитализација једна од кључних ствари“, закључио је Јовановић.